Topola

495

16) Окружном начелшгку Ракици који je свима судовиыа осуђен да изгуби службу за неке злоупотребе у повереном му округу, кваз му опростпо и као свога човека оставио га на пређашње место, а тужиоце његове дао je под суд за то, као да су се они бајагп у својим тужбама противу Ракице дотакли и достојанства кважевог. Суд их je морао да осуди на три године у радничку кућу. Таким начином главни кривад Ракида, кога су ови судови осудили, не само да се користи слободом, него je још остао да и даље буде окружнп начелнпк, а тужиоци за своју праведну жалбу налазе се и сада у радничком дому. 17) После толикпх жалаба од стране народа и представке савета, кваз je најзад принуђен био да даде под суд свога рођака Трипковића, дрноречког окружног начелника; али пре него ће се над њим изрећи пресуда, у пркос јавнога ынева и законом реду суђења, у след жалбе Трипковића, кваз je казнио тужиоце вегове, једне бацив у окове п затвор, а друге казнив телесно као клеветнике и нарушиопе јавнота мира, а) 18) Један кважев слуга био je осуђен збот лажне облигадије п послат у раднички дом; али кваз му опрости и узме га опет к себи у службу. 19) Неки Филип и Арсић били су у једно исто време осуђени за лажне обдигације, али кваз не само што je осдободио посдедвега од алса у време ислеђева, онда кад je друти остао у затвору, но кад je требадо да се изврши пресуда судска, то je према једноме осуђеноме, кваз оставио да пресуда има пуву силу, а према другоме преступнику, сметао je делаве суда, изменув и унижтив осуду судку, и најзад, пусти га на слободу и противу судија, закона и на саблазан поштених грађана. 20) Он je погазио устав и законе о неприкосновености сопствености. Таким начином користећи се ушшвом и моћности, које му даје вегов високи положај, кваз je заузео многе земље од тополске општине, а у селу Рупији одсекао je впше од б хиљада дрвета, учинив тиме велику штету, јер зато није нншта дао ни ошптинској ни земаљској каси. 21) У 1855 годпни кваз je лодпгао здаве у брестовачкој бави на правитељственој земљи, желећи да на тај начин ову земљу присвоји, што je опет изазвало велику препирку са саветом. 21) Као год што je кваз присвајао оно што није вегово, тако и другима није бранно да то исто чине: 1855 године он je дозволио своме рођаку ТрипковпЬу да подиже неке зграде у брестовачкој бави на правитељственој земљи, а од неких општина у ваљевском округу поотимао je млоге шуме, које je после као за награду поклонно једноме своме слузи Илчановићу, противу чега су се општине жалиле, али без свакога успеха. Начелник Ћуприски Богдан, и Подрински Чворић отели су и присвоили млоге ошптинске земље; а Кваз на толике жалбе општинске, није им дао никаквог удолетворева. 23. Књажевеки рођак Трипковић. Зајчарски началник у наточ. § 49. устава, по коме je један пут за свагда укинут безплатн рад (кулук), гони народ да му довози у Бању материјал за подизаве зграда; употребљује насиље, узимље .... и чини свакојака насиља с народом у повереном му округу. Квазу je све то познато, али у место да ба стао на пут оваким неорећама, он хвали Трипковића као јединог и узорнтог начелника, а. гони људе који се жале на његова неваљалства.

a) Бндоје ИвеовиЬ негдедајућн на свакојако настојавање кн>аза да га учини крайнем, као што се то види из 9- параграфа, буде већим судом оправдан, и пуштен на слободу. У неговом месту био je са усклнком дочесан, jep су свн дршалп да je онвећ међу ыртввма.