Topola

K’o са црпом жалост увпјена ризом Вечан хладак влада над мрачним амбизои." П за ово голо стење, за ову пустош и мрачне амбпзе пролило се море крви. Турци су кроз векове дизали велике војске и јуришали п на ово последње огњиште српске самосталности. У вековној борби Турци су час освојали, час губили, п опет остајалп и опет губили по који комадић овога огњпшта. Тако границе Црне Горе нпкад ннсу биле сталне. Тек у половини овога века мало су сталније обележене границе малене Црне Горе. Али како ? С две стране дубоко су се урезала п удубила у тело Црне Горе два отровна колута турскога спнџпра. којим је опасиван цео српски народ. Та два колута. то су Ннкшић с једне, а Спуж п Подгорпца с друге стране Црне Горе. Природно је, да су првп црногорски ударцп протпв турскога спнџпра били управљени на она два колута, што се дубоко урезују у Црну Гору. Нпкшпћ је, као што је у овој „Кроницн“ већ опнсано, noc.ie дуге п крваве борбе најпосле савладан. Сад је дошао ред на Спуж и Подгорицу. После пада Нпкшића очекивало се, да ће Црногорцн окренути своје нападаје на Спуж и Подгорицу. И доиста, пошто су се уморени црногорски борци одма. рали 2 —3 недеље, опет се скупе на јужној граници, слрам Спужа n Подгорице и то у знатном броју. Ту су били Кучи. Пиперп, Бјелопавлићи и један део Зећана. Турци су на сигурно очекпвали напад на Спуж и Подгорицу. Турска скадарска војска била је концентрисана око ова два места и утврђпвала се по згодним положајпма од стране шшерске и кучке, где је направила јаке шанчеве на Горицн и Љубовнћу. Црногорци се заиста и појаве спрам Спужа и Подгорице, ту привидно ударе логоре, разложе велпке ватре и маневрирали су тако, као да је ту, тек што нису грунули на турске градове. То је било при крају октобра. Тако су Црногорци маневрпрали 2 —3 дана, а једне ноћи ватре су још ropeле по црногорским положајима око Спужа и Подгорице> алп главне црногорске војске већ није впше било ту, она освану чак с друге стране скадарскога језера п изненадно и неочекивано ударе на Барску крајину. То је војничка вештина и хитроумље црногорско. Само су Црногорци дорасли Турцима у војнпчкој окретности те врсте. Барска крајина или Жупа то је предео између црногорске границе, реке Бојане, Скадарскога Језере и Јадранскога Мора. Ово је плодан и диван предео, има два знатна пристаништа на мору: Спич и Бар и плодоносне равнице са благом климом. То је таман оно што треба сиромашним Црногорцима, стераним у голо стење и отсеченим од мора и од целога света. Изаћи на море, отворити тако широк и слободан пут својим производима и обрту, то је давнашња жеља Црне Горе, јер њен животни интерес лежи у томе. Уговарајући мир

с Турском, Дрна Гора тражила је лане за се пристаниште Спич. Турска је тај захтев одбила и сад Д до шао ред, да силои да и више, кад није хтела лепим испунити најскромније захтеве прногорске. 31. октобра уђе црногорска војска у Барску крајину и одмах удари на куле суторманске. Прво ударе на јаку тврђаву Шарампов. Сад су Црногорцп већ имали доста великих топова, што су их освојили у Никшићу и по другим местима од Турака, те им је освајање тврђава, поред њпнога јунаштва, ишло лако. Са Острога и Голога Брда почну Црногорци тући тврђаву Шарампов. После четири часа бомбардања тврђавица се већ рушила и Турци се предаду. Тада се црногорека војска низ увалу Суторманску крене даље к Бару и освојиредом турске куле: Љубим, Бијели Бријег, Црни Камен и Рибњак. У ових пет суторманских кула заробе Црногорци преко 200 Турака и задобију 4 топа. Тога пстога дана црногорско оделење, под војводом Плијом Пламенцом. побије се са турским племеном Туђемилци, и, после крвавога боја, надбије га и туђемилска села попали. До ноћи Црногорци заузму и католичка села Зупце, Сусташ, Шутањ. Становнпштво се из целога краја поче предавати. За неколико дана Црногорци освоје и друге куле по Жупи, па између њих и град Нехај, у коме запљене 22 велика топа. мноштво хране и муниције. Наскоро заузеше Црногорци целу Жупу, освојише прнстаниште Спич па и саму варош Бар. Турци из Бара побегну у тврђаву тога места, Црногорци их опседну и стану тврђаву бомбардати. Абди-паша из Скадра пошље Бару у помоћ једно оделење своје војске, но Црногорци дочекају Турке, разбију их и отерају натраг у Скадар. Бежећи Скадру, Турци поруше за собом мост на реци Бојани. Турци су се држали у барској тврђави, исчекујући иомоћс мора п од Скадра. 16 новембра по подне доиста се појавпше на мору пред Баром две турске оклопнице и отворишежестоку топовскуватру против пристаништне тврђавице п другпх положаја, у којима су се билн утврдили Црногорци. Црногорска сложна топовска ватра брзо принуди оклопнице да се удале уморе. 18-огајависе под Баром и трећа турска оклопница, те се 18 и 19 водила топовска борба између те три турске оклопнице и црногорске тврђавице Волујнице, но оклопнице су се опет морале измаћи. Сад Турци од Спужа и ГГодгорице привлаче војску Скадру, да отуда дођу Бару у помоћ. Црногорци се опет припремају да се утврде у освојеној Жупи, од куда ће, ако буде среће, доћи и Скадру у гости, а отуда после Подгорици и Спужу. Буде ли и ова задаћа извршена, онда ћемо можда дочекати да видимо Црногорце где прелазе реку Дрин, да се са српском војском из Србије састану око Призрена.

ВОђЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ,

I. Генерад Е. А. Тотлебен. Едвард Ивановић Тотлебен је трговачки син, родом из Митаве, учио се основним знањима у Риги, затим у

петроградској инринирској школи, где се особнто одликовао. Год 1838 ступио је у војену службу, и зашшао се практичним пословима војенога инџинира. Сваки рад генерала Тотлебена носи на себи пе-

ИЛУСТРОВАНА РАТПА КРОКНКА. СВЕСКА IV.