Topola

чат великога труда и ванреднога дара. Необична енергија, којом је употребио своје огромно знање на општу корист, пронела му је име не само по Русији, него и по свем свету. Год. 1848-ом починератна служба његова на Кавказу, у чину капетана, у биткама против Шамила. Учествовао је при узећу Гергебиља и при знаменитој опсади Ахте. Год. Год. 1851 буде иридодан своме врсноме учитељу генералу Шилдеру, но мадо затим пређе у Петроград, где је управљао пословима у летњем стану. Год. 1854 одликовао се као пуковник опсадннм пословима око Силистрије. Но главно дело генерала Тотлебена јесте дивна и јуначка обрана Севастопоља. На заповест кнеза Менчикова утврдио је Тотлебен Севастопољ у пркос силној ватрн савезних војска. Не достојало му је за овај посао и средстава и раденика, па ипак је даровити инџинир Тотлебен утврдио град тако јако, да је могао да се држи 11 месеци против најбољих војска на свету. Слава Севастопоља слава је Тотлебена. После 1856 отишао јеТотлебен у купатила, да лечи ране, што их је добио на Севастопољу. Ослобођен војене дужности занимао се изучавањем утврђивања градова. Год. 1864 издао је књигу о обрани Севастопоља, која је врло важна и по ратну историју п по практику војених инцинира. По његовом плану утврђени су и утврђују се непрестано руски градови. У садањем рату утврдио је Тотлебен обале балтијскога и црнога мора, а придат је као помоћник румунскоме кнезу Карлу при опсади Плевне. Пад Плевне је дело Тотлебена. Тотлебен је генерал од 1869. Прса му красе највиша војена одличија, како руска тако и осталих држава у Европи. 11. Генерад 11, Д. Дазарев. Славна пораза Муктар-пашенаАлаца дагу озарава највећмаимегенерала Ивана Давидовића Лазарева, војнпка и јунака од главе до пете. Лазаревје као прост војнпк ступио у службу рускога цара п задобио је све чинове и одличја на бојноме пољу личном храброшћу и војничком вештином. 11. Д. Лазарев родпо се 1820 у варошп Шуша у губернији Баку, вере је јерменско-григоријанске. 1839 ступи у руску војску, 1841 постане наредник, годинупо том потпоручик и добије орден св. ђорђа, што се од" ликовао у боју против горштака. Са храбростп, коју је показао при опсадн Салте, (1847) постаде поручик и добије орден св. Владимира. За даља одликовања постане 1848 штабни, 1849 прави капетан, 1850 мајор, 1852 потпуковник, 1854 пуковннк, 1864 генерал мајор, и као такав постане заповедник у Средњем Дагестану, а 1865 командир 21 пешачке дивизије. Пошто је год. 1866 аванзовао за геперад-лајтнанта, придаду га после две године кавкаској војци.

Ето тако се Лазарев од проста војника храброшћу и знањем, које је показивао на бојноме пољу, пео мало по мало, док се није успео на данашње своје одлипно место у руској војсци. Лазарев је данас у најбољим годинама, леп и стасит човек, а слава имена његова разноси се по целоме свету. 111. Генерал В. А. Хајман. Василије Александровић Хајман „херој Ардахана" родио се год. 1823 у ковенској губернији. Отац му је био пиновник. Прво васпитање своје добио је у грозданској гимназији. У војсци служи од 1839, а бојна му служба попиње са год. 1845 при дарганској експедицији, када је за одличије у борби против горштака произведен за потпоручика и награђен орденом св. Ане и мачем за храброст. При тој експедицији рањен је Хајман у лево плеће и дозвољено му је да не мора носити мундур но огртач. У пизу бојева, у којима је Хајман учествовао при освојењу Кавказа, допадао је више пута тешких рана, леву руку носи и сада привезану, и пео се од чина до чпна, док нпје постао генерал-лајтнант. Прса му красе највиши војени ордени. Са почетком овога рата постао је помоћник заповедника Лорис Меликова. Кад су Руси 7 маја освојили тврђу Ардахан, назове вел. кнез, у својој депеши на цара, Хајмана „героемн дна“ јунаком тога дана а исто се толико одликовао освојењем Авлиара при поразу Муктар паше. IV. Генерал кнез Н. Т. Масалски. Царским указом од 1 нов. 1876 постављен је царев ађутанат генерал-лајтнат, кнез Николај Теодоровић Масалски за начелника артиљерпје ратујуће руске војске. Како је важну и пресудну улогу играла руска артиљерпја у овоме рату зна се и види се из излагања догађаја на бојноме пољу. Што је руска артиљерпја извојевала толику славу руској војсцн у томе има не малу заслугу и кнез Масалски, који је чувен са многе корпсне поправке, што је заведена у новије доба у рускоме топништву. Кнез Масалски рођен је год. 1812 у новгородској губернији, учио се у петроградској артиљеријској школи, где му је име као најбољем ученику урезано у мраморну плочу. У војену службу ступио је год. 1829, био је професор артиљеријске школе, учествовао јеу кавкаској војни, 1837 и 1838 год., војевао је као команднр батерије год. 1849 у Угарској, у кримскоме рату био је начелник 5-те артиљеријске дивизије, 1860 постао је за своју одлИчву сл)'жбу генерал лајтнант и пошто је оболео био је до 1865 на расположењу. Затим ступи опет у службу н год. 1870 постане као начелник артиљерије петроградског војенога округа царев генерал ађутанат.

ll.li СЛТОВАПА ГЛТПА lU?OmiKA, OOECiIA IV.