Topola

ке, којп јој више нпчим нису опасни, онда се то ничим неда ни објасвити, а камоли правдати. Тпме ; Турци дају само могућност целом образованом свету, да боље загледа у културнп ступањ расе, која је до сада владала Пстоком и да се згрози од њепе моралне ругобе. Па и поред таквога држања своје сопствене редовне војске, Турска се опет нпје устезала, да спремп један протокол са измамљеним п лажнпм потппсима, те да тиме окривп руску војску. Тај турскп протокол опровргнут је објаснењем, кеје је недавно изашло, п на коме па челу потписанпх стојп један штабнп офпцпр. Довољно је да наведемо овде само писмо царско прускога мајора Лпгнпца, који се налази код авангарда генерала Гурка. У том ппсму набројанп су факта са свпм мпрно и објектпвно, п та ro.ia стварност најречптије говори и најжпвље црта беснила турска. Ево тога ппсма: Казанлук 22 Јула 1877 год. Злоупотреба парламентарске заставе п турска беснила I. 6. јула, у почетку боја у Шипка-к.танду, пре но што су Руси заузили лево крило турских ровова, Турди, на знак своје трубе, зауставише пудњаву. Руси су тада ј били на 700 стопа пред Турцима. Па прсобрану указа- ј ше се густе гомиле турских војника, који на високо подигнутим пушкама истакоше беле мараме и почеше викати и махати на нас да им се приближимо. Руски стрелци и дотле су врдо мало пуцади, јер је дан пре турска посада у Шипка-кланцу била позвана, да се преда, пошто јој је заузећем села Шипке био пресечен пут отступања. Кад се још на вису указа бела застава и два официра пођоше с њоме низ брдо, тада већ више није било никакве сумње, да Турци напуштају даљу одбрану п предају се. Руси се у гомилидама почеше гурати турским шанчевима. Ја се приближим последњем од турских стрелаца, који су се полако повлачили. Он ми говором и покретима потврди мишљење, да се Турци предају. Бејах већ поујмио да са турским стрелцима одем заједно у њин шанац, кад ме један штабни официр руске стрељачке бригаде заустави. Дозове се један руски стрелац којије био Татарин, те је знао турски, па се заједно са турским стредцом оправи турскима шанчевима с поруком, да који од њнних официра сиђе доле. Турчин се показивао, као да се радује, што је мећу Русима нашао мусломашша и оде с руским стрелцом до моста, где је застала бела застава с официрима. Отуда одоше свиуз брег и Турци се однах поскидаше са прсобрана. За сваки случај ми наредимо нашим стрелцима да похватају добре заклоне, а ја с једним официром и једним војником, који беше натакао на бајонет белу мараму, стајао сам на путањи, која води уз брдо. Ту смо чекали турске официре да сиђу к нама. На један пут плану једна пушка из турскога стрељачког ланца, који је стајао северно од турских ровова,

За тим опалише две пушке из турскога рова. Тада целом линијом одјекну бојни турски трубни знак, а за н>им се просу јака пушчана ватра. Први редови наших стрелаца, скачући од цбуна до џбуна, притрчаше до нас и после по часа борбе турски ровови већ су била у нашим рукама. Татарина, кога смо послали Турцима, не нађосмо више. II 7-ога јула, у 6 часова у јутру, дође руским предстражама пред селом Шипка један турски парламентар (капетан.) Донео је писмо од паше, који је командовао Шипка-кланцом. Паша је јављао у писму, да је готов да се преда под условима који су му дан пре понуђени. Генерал Гурко поручи парламентару, да сада не може допустити исте услове, поштоје турскавојска јуче, на своју вечиту срамоту, злоупотребила парламентарску заставу. Парламентар одговори да се паша није хтео тући, ади нијемогауздржатисвојевојнике да не пуцају кад су у б.шзини пред собом видели Русе. Услови су у толико пооштрешу даседва официра, који су јуче стајали код беле зартаве. имају предати Русима у место да се са осталима отпусте на поштену реч. То је захтевано у писму, које је турi ским језиком било написано и предато турском парламентару. Турски официр врати се у 10 часова своме логору, пошто је најпре код Руса доручковао. Око 11 часова буду отправљени неоружани руски ! болничзри, да купе мртве и рашене, а око 12 часова ти болничари нађу празан турски логор, а око 2 часа једно руско оделење од Габрова стигне и заузме тај лотор. } Показа се, да су Турци шнљући парламентара терали само комедију. Један део турских трупа још је 6-ог у вече измакао у западном правцу, по уским брдским путањама, а остали су 7-ога рано у јутру следовали за н>име. Болничари не нађоше готово ни једпогарањенпка. Готово свима мртвим и рањеним Русима, што су остали на бојном пољу, биле су поодсецане главе и ваљале су се разбацане по турским шаторима. Међу побијеним и накаж.еним налазио се и један болничар, са превезом женевскога црвенога крстана руци и једанвојник на болничарским носилима. Видело се, да су неки рањеници страховито мучени. Неколико турских рањеника, што су остади на бојном пољу, буду подигнути, превпјени и поткрепљенп, и све то било је баш уз само место, на коме је стајала гомила глава, удова и нагрђених трупова преко тридесеторице руских војника. Турске трупе, које су овде учествовале у борби биле су све редовна војска, међу њима неколико Арапа и приличан број турске царске гарде. Ма.јор .liini iiiiУ једном приватном писму другога једног пруског официра, који је такође био на бојном пољу, вели ‘се овакб: * „У осталом Турци врше таква беснила и ужасе, који све превазилазе. Није имдоста, што све рањенике, који им падну шака, бесчасте и лишавају их свпју мушких својстава, но их после те срамоте на најгрознији начин убијају. Доказани су случајеви, да су рањеници секирама сечени на комаде. Тод.

ИЛУСТРШЈАНА ратна ероника. СВЕСКА IV.