Topola

ВОђЕ ТУРСКЕ ВОЈСКЕ.

Осман-паша. Дуго време није се нпшта зиало о личности Османпаше н откуда је родом. Нагађало се да је он главом франдуски маршат Базен. Тек у последње време дознало се, да је он син сиротих родитеља из Мале Азије, да се родио 1832 год., да се учио испрва у школи у Токату, откуда га је после брат му, Хусејнн ефендија, довео у Цариград, дао га је ту у војену школу, коју је сврпшо с врло одлпчнпм уснехом. С њиме су ишли у школу п Мехмед-Алија и Сулејман-паша. При почетку кримскога рата ступио је у војену службу и служио је прн штабу у Шумли. Са своје јуначке хладнокрвости постане капетан, при угушивању критскога устанка пуковнпк. За своје службе у Царпграду поступио је до

дивизионога командира. Год. 1876 водио је против Србије видински кор и постао је рад заузећа Зајчара мушир. Изишао је на глас као најбољи и најуначнији генерал турски. При почетку овога рата предлагао је да га нусте да пређе у Влашку и да заузме Калафат, но Абдул Керим није био уз овај предлог. Еад су Руси прешли Дунав, послао је Осман један део свога кора главној турској војсци на помоћ, са осталим пак кренуо се да ослоббди Никопољ, но дознав да је тај град већ пао, заузме Плевну, утврди је силним опкопима. За јуначку обрану Плевне подарио му је султан назив „гази“, (цобедоносни). послао му је орден Османију, почастну драгоцену сабљу, а Цариград му је подарио почастну златну пдочу. Осман је умрво од ране што је добио кад је продирао из Пдевне.

ЗАУЗЕЋЕ ГРАДА КАРСА. 6-ог И 7-ог нов. 1877.

Русија је већ двапута освајала Карс, први пут год. 1828 и други пут год. 1855. Год. 1828 састојао се Карс само из дитаделе, озидане, вароши и слабих која су бранида турски стан са југозападне стране. У крпмскоме рату био је Карс боље утврђен, тада Руеи нису имали топова за опсађивање, те су га савладали глађу. Од год. 1855. много сс радило на утврђењу Карса. Прпвремена утврђења постројена су као стална, подпгнтта су и нека нова. Но ова утврђења нису дизана по једном плану. Радило је ту и француских и енглеских и немачкпх ннџинира. Осим цитаделе опасан је Еарс са десне стране реке Карс-чај са пет фортова: Суварн. Канли, Хафис-паша, Карадаг, Араб. Са леве стране реке бране град фортови Техмас, Тиштепеси, Лас Тепеси, Велипаша, Пнглис, Мухлис. Фортица Араб, Хафис-паша, Канли, Вели-паша и Техмас имају казамате те су осим цитаделе и најјачи. Цитадела лежи стени на врху, не може се узети са стране реке и влада целим околним тереном. Псто тако високо лежи и фортица Араб и брише ватром својом утврђења Инглис, и Мухлис. Фортица Карадаг влада својом батеријом делом низином, што је Карсу са југоистока. Кад је букнуо рат нису поједина утврђења још бида довршена, друга пак нису била сасвим оружана. Но ипак се држало, да Еарс бране до 200 топова међу којима је већи део крупових, а посада да му износи до 20.000 људи. Руси су врло добро знали да се Карс мучно узгг ма. Утврђења на Карадагу подигнути су на голој стени и могу се само тако узети, ако освајачи имају неброј џакова пуних песка и корапа, које је врло тешко добавити. Ко је господар Карсу тај господари и Јерменској. Дивизије генерала Пазарева и Граба отеле су Карс 6 и 7 нов. ноћним јуришем, месец и три дана после пораза Муктар-паше на Алаџадагу. Меседа јула о. г. опсађивали су Руси Карс први пут. У овој првој опсади узадуду су се напрезали да се

докопају фортице Карадага. 18 априла оставио је Муктар-паша са својих 9 батаљона Карс и повукао се на планину Соганлуг. 20 и 21-ог априла појавише се Руси пред Карсом. Лидем на ђурђев дан нападоше Руси првп пут на Еарс и труђаху се да узну на јуриш фортицу Техмас западно од Карса. Руси претрпише тада јаке губитке, но изгубише дадеко више 8 маја, када се цео дан бораху да отму форт Карадаг. Тада су се били озбиљније спремили на јуриш, топовска ватра трајала је пуних пет сахата. Пешадија је више пута понављала јуриш, но посада учини уз ужасну шрапнелску ватру топова пзлет и еузбије нападаче коначно. Од онога крвавога дана па све до повлачења Руса у Александропољ није било озбиљнога нападаја на Карс. После четир месеца дана појави се Лорис Меликов опет пред Карсом п пошто су се разбили преговори око предаје узе га смелим, ноћним јуришем. Руси учинише јуриш са три стране. Генерал Лазарев са 40-ом дивизијом управљао је десним крилом и напао је стрму фортицу Хафис Табију, генерал граф Грабе напао је са гранатирима московскога пука и једнин пуком 39-те бригаде Канли Табију, а бригада геперала Еомарова, дошав од Ардахана напала је фортицу Инглис на левој обали Карсчаја. Генерад Грабе погибе при овоме јуришу но капетан Квадмидки продре ноћу у 11 сахат у редут. Са Канли Табијом паде у једно исто доба и цитадела и велики форт Сувари, а ујутру паде н фортица Карадаг. Борба је те ноћи трајала 12 сахата а до 8 сахата ујутру паде Карс са својих 14 тврђа а Руси заробпше 17,000 Турака и задобише 400 топова. При овоме јуришу погинуло је 2500 Руса а 5000 Турака. Кнез Мешчерски описује у „Московским Вједомостима“ као очевидац заузеће Карса овако: „Ја сам гледао са висина од Визинкева јуриш на Карс. Турци су неприправнн затечени. Њихови су команданти спавали, кад је канонада отпочета. Око 9 сахата беснила је паклена ватра. ђенерал Ррабе напред се истакао, али је добио куршум у прси и пао мртав. Командант Пернана, Белински био је убијен. На место

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА IV.