Topola

Сувремени речник. Дп смо оно сталн? аха : Плевна. Неко чудно створење, које кад у Бугарској тучеш а оно у Пештп јауче. Пуч. А да није то штогод налпк на хохферат? Сачувај Боже п сахрани! Т. ј. сачувај п сахрани, не само Боже, већ п Едапке и Хедфпје п друге мпрне п питоме годубове (ваљда за мустру п углед другпм немпрнпм u дпвљпм суграђанпма). Папин благослов. Вндп „Плевна“. Пестер Журнал. Пнс(т), коме пуца срце за Пдевном баш као кобидп за сувачом. Само му је жао, што се прнближује оно бесплатно време, кад ће Мујн шецко једно бптп, хоћелп пештанска чпвучад трговати с новипама плп са зечпјпм кожама. Ренубдика. Један саставнп део Макмахоније. Русија. Једна мајушна провпнцијпца, која је само зато створена да пмају коме п Едапкпни пајташп пуцатп прстнма под нос. Рума. Разбпјање прозора прилпком пдумпнацпја, то је прона.тазак Пештапско-бајско-сегедпнских Тонангебера, (од којпх Срби не жеде тшшта научпти.) Србин, посде весеља обпчно п оно пдатп што други разбнје, —■ тако му је суђено. 3 прочем то је сасвпм догпчно (а кад „кронпка“ каже, опда је u кронологпчно) да Србп после поноћп неће пћи онога да буд е, којп се u без тога зове Буд е. Сабадшаг. То је бурмут, који мора бптп сасвпм „ехт“. Јер пначе ћеш га пскпјатп још пре него што га шмркнеш. Торонтал. Вармеђа, коју је кпкернтпшка правда тако, поделнла, да Мађари добпју Тор о н, а Србп да пзгубе Та л. Турска. Болестан човек (на самртп), коме Енглезн дају мошуса (орпјенталног), Србп га опомпњу па покајанпје, Прусп га теше да ће на другом свету бптп боље, Мађарп му држе свећу, а Русп му свештају масдо. Тиса. Река, која од тешка дешперата скаче у Дунав. Тотлебен. Генерал, којп је састављен пз смртп п жпвота, (а не као некп другп генералп, којп су створенп из стра п мпра:) Телефон. Значајан пронадазак са нашег демократског гдедпшта. Јер досад је бпло теле гр аф, сад је теле само фон, још ма.то па ће те.те бптп само теде, без пкакве тптуле. Б.а ћу! Впдп, плп боље рећп чуј Делегацпје. Ура! Екскдамацпја, која мало дуже траје него ; Чо к јаш а ! Фокош. Нека фела батпне, која има два краја. (II зато ју не бп ваља.то пзносптп на вашар, бар тамо не, где људп пмајудве руке). Фашанге. Ео овпх фашапака не оде у солдате, пего се оженп, то је јунак, тај не во.тп кратак рат, него дугачак. Huz Czigany! Ејиуе be rossz kedviink van rna, usacakam!

Црна Гора. Не зазире од тога, хоћедн у њеном. комшидуку ностатп иди остати велике иди мале државе, - алп би се радовада да пма поштене п слободне комшпјс. Ето такав тп је морал, у тпх непросвећенпх народа! Цетиње. II то ми је нека престолнида! Нитп ту има бакљада, нп мптпвга, нит’ се ту министрпма дупају нрозорп, нема ти ту нп покуњенпх носева. Једном речп, поштеном емберу мора се такп разфитиљптп брк од једа, кад чује да се п тако гњиздо зове престолнидом. Цанум. Тако Турдп зову онај орган у свом телу, којп се запгра од радости кад впди печено дете. Шеврдање. Најбоља полптпка, т. ј. кад човек не зна бољу, а ве сме гору. Стара песма, Уреднпче, (којп лп сп враг!) Еад сам се ја у моје лудо доба почео заљубљпвата у моју данашњу жену Бедку, онда сам јој невао ону познату песму: „Белкпна кућа на крају“. Данас, у моје наметно доба, саопштпм ја мојој женп тајну, да сам се опет почео заљубљиватп, и то у нашега господпна мпнпстра Тису. Моја Белка, знајући да љубав нпје шала (као год што u шала нпје љубав), рече ми да нпје нп најмање љубоморна, шта више, држећп да ће она депа песма, која је њој негда тако прпјада, п другом тако исто прпјатп, натента ме, да ону псту песму данас Тпси одкантам а.тп да нпшта не изменпм, само уместо „Белка“ увек да свугде кажем „Тпса“. Па гут! Ево ме даклем опет са гнтаром у руцп, под расцопанпм прозорпма мог новог анђелка, господпна ко.томана Тисе, кад наједанпут, на моју ведпку жадост прпметпм, да сам страшно промукао. Ако му овакпм промуклим гласом почнем певатп, мпслнће моје злато, па му п ја правпм мачпју музпку. Пзбавпте ме даклем пз тог малера, па штампајте ову песму ма у ком буџаку вашпх хпхпхпчнпх смеспца, одданпте мојпм грудпма, које бн пукле, кад бп остаде несасдушане. Ево вам песме, па бог вам а душа вам:

Тисина кућа на крају, Таио се пспне витлају, Хај нека пх нека се витлају, Онп мога Тпсу нувају! Тисина мајка љутита, Тпсина браћа срдита, Хај нека пх нек су срдити, Н и к о не ћ е Т ис у љу б и т u ! Стари Трубадур.

ИЛУСТРОВАНА РАSНА КРОНИКА. СБЕСКА IV.