Topola

ИЛУСТРАЦИЈЕ НЕКИХ ТУРКОЉУБИВИХ ФРАЗА

Нико не може порекн да Турци немају узвшпених намера,

То су само лаже и опадапж жзмислжлж да су Турцж љубжтељж мрака, напротив вжджмо да онж одушевљено распростжру светлост, ди год могу.

Турци не траже ништа друго од својих поданика, веТ само да им се поклоне. (Друго је веТ њихов посао.)

Беспристрастан повек мора пржзнатж да су Турцж много напреднији од Руса. У многоме пему Турци су толико жзмакли жспред Руса, да их овж једва могу стжкж,

Друга нота. (Из најтањег писка). Ко је прочптао опу арогаптну мађарску песму у 111. броју наше кронике коју смо саопштили под насловом „чуда ради“, тај нека прочита п ову пе смицу са пстога Парнаса, пак нека се чуди п диви, како најарогаптнпје разметаље може за трн недеље дана да пређе у најподлије малодушије. Зато п опет чуда ради ево те од речи до речи преведене песме. Песма та зове се „Божићње дрво“ и гдаси: „слатки оче, драги муже, гори божићње дрво. Бог дао да нам уз радост не пристаје туга. Кад си ти тужан, драги муже, и наша је радост крња. Шта видиш на божићњем дрвету што те тако растужује? Од свих дарова што

висе о љему лепже светли добра намера. А куда бдуди душа твоја?“ „Сирото божићже дрво одговори муж ма да кодико расипа светила, ма да му колико вреди свака грана, ипак нема му младости, нема ипгвота је р нема корена. Скину л’ му украсе не вреди више ништа. Што мале ручиде оберу,. то баце на земљу, забораве га тимо, изгубљено је на веки. Јадна, кукавна мађарска домовино! Итебе чека та иста судбина! Кор ен т и је би ла Турска. Сад чупајуи секу тај твој корен и још мало па га нем а. Б и t. еш и тибожићње др во, св ет лићеш се као одтар. Опколиће те, пљескаћети, раскомадаће те, похараћетеи остаће спомен да си негда била!

МУСТРОВАНА РАТПА КРОНИКА. СВЕСКА 17.