Topola

влашћење. Не знам шта је ту још говорено, тек на послетку Тефпк нам се поклонп, па се у касу вратп натрах преко моста. Ми смо сад чекали ту неко време. Неколпко Турака приближи нам се преко моста. Једнп су носплп пушку обешену о раме, другп спремну у руцп. Хиљаде Турака начпчка се око реке, на 50 корака од нас. Посматралп су нас, а сваки је држао пушку у руци. Један сложап плотун могао бп посејатп пустош међу нама; впше од сто нашпх (рускпх) офпцпра стојало је у гомпли, а предаја још нпје бпла углављена. Дође и ген. Ганецкп п мп се кренусмо полако преко моста, прелазећп опрезно преко поломљенпх кола п побпјенпх коња. Сад смо бнлпусред Турака. Еад прођосмо једно сто корака преко моста, око нас се скупи таква гомила Турака п наста такво гурање, да даље нпсмо моглп пћп. Алп мп даље нпсмо нп хтелп, јер тамо, у оној кућицп крај пута, лежп рањен Осман. Генералп Ганецкп, Струков п још некп оду Осману. Мп се нпсмо моглп нрогуратп. Преговорп су трајалп само неколпко мпнута. Условн предаје бпдп су брзо углављенп. Предаја је бпла безусловна. Осман је одмах на то пристао. У онако тешким приликама није могао ништа друто нп чппптп. Мп се вратпмо натраг преко моста, а Осман се одвезе у Плевну. Мало доцнпје дође п вел. кнез Нпкола. Војска га дочека клпцањем. Он поздравп гренадпре са неколпко речп, па се онда опет кретосмо преко моста Плевнп. Сад се сцена беше променнла; нпгде внше ниси могао впдетп оружана Турчпна. Преговорп су вођенп с Османом у 2 часа по подне. Сад је 3, п Турцп су већ положплп сво оружје. Свакп је добпвену заповест одмах испунио. Свакп је бацао своју пушку онде преда се, у блато, како је којп стајао. Ми смо јашплп у Плевну нолако п опрезно преко разбацанпх пушака п патрона, кад тек од једном чусмо узвпке; „Осусан, ОсманУ Осман је допста долазпо. Он је чуо, да се ту у блпзпнп налазп велшш кнез Нпкола, па се повратпо да му изађе на сусрет. Османова кола пратило је педесет козака, а за њпма је пшло до трпдесет турскпх офпцпра. Велпкп кнез прптера коња османовпм колпма п обадва војсковође гледали су се неко време непомпчно п ћутећкп. Тада велпкп кнез пружп Осману руку, рукова се с њпм срдачно п рече му: Честптам вам онако јуначку одбрану Плевне. То је једно од најејанпјих војннчкпх дела у историји.

Осман се осмехну жалосно. подиже се мало, ма да је бпо рањен, п рече нешто, што ја не чух ! добро. Руски официри повикаше сви у глас: „браво, браво ! “ и свп поздравпше Ослана с пуно поштовања. Румунски кнез Карло, који тек што дође, поздрави Османа готово пстпм речпма, као и вел. кн. Никола, ма да нпје знао, шта је овде већ говорено. II он пружи руку Осману. Осман се опет попрпдиже, поклопп се, али је сад мргодно ћутао. На Осману је бпла алватна плава унпформа, без знакова његовога чпна, на главп алев фес. То је крупан, снажан човек, брада кратко ошишана, нпгде беле длаке, нос римски, очп црне. Носле овога сусрета са велпкпм кнезом, Осман се, уз пратњу козака, опет вратп у Плевну, а вел. кн. пође да осмотрп плеванске положаје п шапчеве, на којпма су се већ впле победоносне руске заставе.“ Тако је пала грозна п страшна Плевна, која је коштала Русе, Румуне п Турке неоцењенпх жртава. На сам дан пада Плевне, 28 нов. Руси су пзгубплп, које мртвпх, а које рањенпх, 57 офпцпра п 1792 војнпка. Турцп су пзгубплп преко 4.000, од којпх је већпна мртвпх или тешко рањенпх. Русп су заробп.ш у Плевнп: 10 паша, 2128 офицпра, 40.000 пешака, 1.200 коњанпка, 77 топова п 50 —60 хпљада пушака. Нноге пушке пбломп.ш су Турцп прп предајп. Освојена Плевна пзгледала је као нека грдна гробнпца п костурнпца. Куће су бпле пуне болнпка п рањенпка, на које су у општој жалостп п општем весељу свп заборавплп. Болеснпцп су умпрали за залогајем хлеба п капљом воде. Подрумп, лагумп п сва скрпвена места бплп су пуна несарањенпх лешева; нечпстоћа је бпла просто ужасна. Становнпштво Плевне пзгледало је као хаветп, што су пз гробова устале, те као сенке блуде по свету. Све бп бпло опало, јадно, чемерно. Алп Плевна је сад у рускпм рукама п одмах се почпње жпвп рад п помагање на све стране. Заробљенп Турцп оправљају се, оделење за оделењем, у Румунпју п Руспју. Плевна се чпстп, по болнпцама се одвајају жпвп од мртвпх; жнве хране, помажу. мртве сарањују. Пошто је Плевна пала, уморна руско-румунска плеванска војска одмарала се још за којп дан, да се за тпм крене на нове подвпге, нове победе, да се у пуној мерп корпстп својом победом код Плевне, коју је куппла тако велпкпм жртвама. Тод.

СРПЦКИ РАТ ЗА ОСЛОБОђЕЊЕ И НЕЗАВИOНOСТ,

I. Србија ступа у рат, Србија, по своме географском и полптпчном положају па балканском полуострву, по свом исторпском н етнографском сродству са већином народа на томе по-

луострову, а нарочито по својој војнпчкој снази, коју је за последњпх 15 годпна разви.та постала је прпроднп стожер, око кога су се почеле савпјатн све наде потлаченпх народа у европској Турској. Свпм тпм око.тностпма прпнуђена, Србија је, хтела-нехтела, морала да

ПЈУСТРОВАЛА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА V.