Topola

ка, на којој је Нови Пазар или Стара Рашка, столица српских краљева у средњем веку. Она од Новог Пазара тече у правцу од југозапада к североистоку и утиче у Ибар код садање српске варошице Рашке. Од НовогПазара до Рашке има 4 сата и има добар пут долином р. Рашке. Од Митровице до Н. Пазара води добар друм преко планине Рогозне, која је преко 4000 стопа висока. Река Лим има свој извор у среднни ланца северних албанских планина код варошице Гусиња. На два сата ниже Гусиња продази кроз језеро Плаву, одакле тече у главноме правцу к северо-западу све до утока свога у реку Дрину. Осим Гусиња на Лиму су знатнија места још : Беране, око 10 сати ниже Гусиња, Бјелопопоље преко 6 сатп испод Берана, Брдарево око 7 сати ниже Белог поља, Пријепоље на 5 сати испод Брдарева и Пријебој на 6 сати испод Пријепоља. Главна притока Лиму с десне стране јесте река Увац, који тече у главноме правцу од југоистока к северозападу и ниже Пријебоја састаје се са Лимом. На једној од изворннх притока реке Увца, у пространој пољани, лежн варош Сјеница. Између Новог Пазара и Сјенице има вр.то добар друм, који од Новог Пазара иде најпре долнном Лучке реке, која извпре из Голије, брда на јужној граници Србије. Из Лучке реке прелази друм преко превије Дуге пољане и спушто се у сјеничко поље. Од новог Пазара до Сјенице, овим путем идући, има до 10 сати. Од Сјенпце иде један пут, не друм већ проет крчаник, у правцу к северо-западу у Нову варош, одакле се продужава преко села Рутоша и манастира Бање до Пријебоја. Од Сјенице до Нове вароши има преко 7 сати. Од Нове Вароши до Гутоша 3 сата, од Гутоша до Бање на Лиму 2 сата и од Бање низ Лим до Пријебоја сат и по. Од Сјенице у заиадном правцу иде пут у Пријепоље. Од Сјенице до Пријепоља има до 8 сати. Од Сјенице иде такође један крчаник к југу у Гожај. Од Сјенице до Гожаја, овим путем идући има више од 12 сати. Од Гожаја у правцу северозанаду иде кроз шумовити предео пут у БЈелопоље. Од Гожаја до Бјелог поља има преко 9 сати. ОдНове Варошп преко Пријепољау југозападном правцу иде пут у Плевље. Од Пријепоља до Нове варопи има 4 сата, толико исто и до Плевља. Од Плевљау јужном правцу води добар Крчаник у Колашин. Од Плевља до Колашина има 14 —15 сати. Од река, које извпру у Старој Србији, али се сливају у јадранско п егејско море, најзнатније су Дрин и Вардар. Дрин је састављен из два крака белог и црног Дрина. Бели Дрпн пзвире из северних албанскпх планина испод виса Жљеба и тече у југоисточном нравцу до близу Призрена где скреће к југозападу, у ком дравцу тече све до састанка са црним Дрином. Белн Дрнн до испод Призрена тече кроз пространу равницу Метоју, која се у дужину простире од подножја северних адбанских планина у правцу од северо-запада к јогоистоку до подножја Шаре планине. Она је дугачка око 12 сати а широка 4 сата. Метоја је плодна равница и начичкана је селима и варошпма. На северозападном крају ове равннце стоји варошица Пећ некадања столица српских патријараха.

Иећ лежн на једпој од десних притока белога Дрина, тако званој нећанекој Бистрици, и то на подножју албанских планпна, где Бистрица излази у равницу. На другој опет десној притоци белога Дрина, тако званој дечанској Бистрици, стоји село Дечани такође на подножју северних албанских планина. Близу овог села, мадо дубље у планину западно, стоји чувени манастир Дечани. Такође на једној нижој десној притоци белог Дрина лежи варош ђаково. Но најважније место у Метоји јесте варош Призрен, некадања столица некадањих српских царева. Призрен стоји на југоисточном крају равнице Метоје на подножју северозападних изданака планине Шаре, два сата источно од белог Дрина удаљен., Ово је највећа варош у Старој Србији н сада је главно место призренског вилајета. Кроз Призрен течеречица Марица, Од левих притока белога Дрина навећа је река. Глннар, која пзвире на саставку планпне Чечева са северним албанским планинама. Од Пећи преко венца албанских планина иде у западном правцу пут, који саставља Метоју са долином Лима. Овај је пут дугачак 6 сати. Од Пећи води добар крчаник преко Дечана и ђакова у Призрен. Идући овим путем, од Пећи до Дечана mia 4 сата, од Дечана до ђакова 5, а од ђакова до Призрена око 8 сати. Метоју раставља од Косовог поља низак венац брегова, који спаја Шару планину са северним албанским планинама. Из Приштине на Косовом пољу иде у правцу к западу добар крчаник, који саставља средину косовог поља са средином Метоје. Овај крчаник, дошавши до равнице Метоје, рачвасе на ђаково, Дечане п Пећ. Од Ситнице до балог Дрина, овим путем пдућиима преко 10 сати. Од Приштине води непосредно у Призрен добар друм, који иде у правцу од североистока к југозападу. Овај друм из Косовог поља’ у равницу Метоје прелази преко превије што спаја планпну Милановац са Црнољевом планином. Готово на половини овога друма пма једна варошпца Стнмље. Од Приштпне до Прпзрена пдући овим друмом има око 15 сати. Црнп Дрпн нзлазп из Орпдског језера и тече у правцу од југа северу све до састанка свог са белим Дрпном. Оба се Дрина састају на 8 сати испод Прпзрена. Од Оридског Језера, идући током црнога Дрина до састанка љеговог с белим има око 15 сати. Састављени Дрин у врло неправилномм правцу тече јадранском мору. Од призрена водн пут преко А.тбанијеуправцуод североистока кјугозападу за Скадар. Овим путем идући има од Прпзрена до Скадра 20 сатн. Река Вардар постаје од више прнтока на југопсточној странп Шаре планпне, тече најпре у североисточном правцу до Тетова, одакле скреће истоку, у коме иравцу тече све до Скопља.Од Скопља пак узима правац к југо истоку, у коме правцу тече све до утока у егејско море код Содуна. Мало внше Скопља утиче у Вардар с леве стране река Лепенац, која извире на северозападној страни Шаре планине п тече већином у правцу од северозапада к југо-истоку. Ова река иротиче између Шаре и Црне плавине кроз теснац Качанак, кроз који пролази цео саобраћај нз долнне Вардара, па дакле и од егејског мора у Косово ноље, па одатле н у долину

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА V.