Topola

моравску и у равницу Метоју. Кроз овај теснац пролази не само добар друм већ и железннца, која иде од Содуна долином Вардара и Лепенца кроз косово поље поред Приштине и Вучитрна до вароши Митровице. Од Митровнце, као што смо видели. продужава се само друм п даље преко Новог Пазара и Сјенице. Од Приштине до Качаника нма до 10 сати а од Качаника до Скопља око 7 сати. Ј Скопљу се Душан 1346 крунисао за цара и ту је на сабору свештеника српски мнтрополит проглашен за патријарха. Од ■Скопља преко Тетова и Шаре планине има пут за Призрен. Од Скопља до Тетова има 8 сати а код Тетова до Призрена толико исто. Од Скопља 12 сати низ Вардар стоји варош Велес. Од Велеса у правцу од североистока к југозападу иде пут на чувене варошп Прилип и Бнтољ. Од Ведеса до Битоља има преко 20 сати; Прилип стоји на половини пута између Велеса и Битоља. Овим засада завршујемо топографски игеографски преглед Старе Србије, док се не појави потреба, да га ш на даље распростремо. 111. Српска војска. По новој организацији, коју је увео садањи војени министар, Сава Грујић, це.токупна српска народна војска подељена је у 18 пределних команада, које се зову окружне војске. Србија је у административном погледу раздељена наl7 округа, па је према томе удешена и војена подела. Сваки округ даје по једну окружну војску, само у пожаревачком округу има две. Сви нушкарци у једном округу између 20 и 50 година, који нису због болести или због других каквих особитих околности изузети, долазе у окружну војску. Из њих се рекрутирају пешаци за батаљоне прве, друге и треће класе српске народне војске као и топџије, коњаници, пионери, занатлије, болничари, возари и т. д. Прва класа пешадије са потребном артиљеријом коњицом, пионерима и другим родовима, образује српску активну војску. Друга је класа резерва, а трећаје за попуњавање батаљона прве и друге класе, а у случају јаке потребе и она се изводи на бојно поље. Сви батаљони једног округа формирају се у бриваде. Свака окружна војска састоји се из једне активне бригаде, једне резервне и једне бригаде треће класе. Сва активна народна војска у Србији подељена је у 4 корпуса. У т и м о ч к и корпус долазе 5 бригада; пожаревачка са 4 бат., браничевска са 3 бат., крајнска са 4 бат., црноречка са 3 бат. Осин тога тимочки кор има; 6 пољских батерија и 2 брдске, коњички пук од 4 ескадрона и инџинирски батаљон. Моравски кор састављају 5 бригада: алексиначка са 3 бат., крушевачка са 4 бат., чачанска са 4 бат., јагодинска са 5 бат., ћуприска са 4 бат. Овај кор има: 6 пољских и 2 брдске батерије, коњички пук са 5 ескадрона и инџинирски батаљон. У састав шумадиског кора улазе 4 бригаде;

оеоградска са 5 бат., смедеревска са 4 бат., крагујевачка са 6 бат., рудничка са 3 бат. Осим тога: 8 пољских батерија, 2 коњипка пука са 8 ескадрона и инџинирски батаљон. Дрин ск и кор састављају 4 бригаде: шабачка са 4 бат., подринска са 3 батаљона, ваљевска са 5 батаљона, ужичка са 6 батаљона. Даље овај кор има; 5 пољских и 3 брдске батерије, коњички пук од 6 ескадрона и инџинирски батаљон. Осим тога свака бригада има своју мунициску колону, занатлиски вод, санитетски вод и провијантки вод, и сваки батаљон има своју засебну комору* По овоме, дакле, цела активна српска војска броји пешадије 73 батаљона. Толико исто батаљона има и у резерви. Како су у Србији управо само пешадија и артиљерија тако опремљени, да могу потпуно одговорити захтевима данашњега ратовања то ћемо ми овде узети само њи у рачун и известн њиову бројну снагу. Што се тиче коњице она, ни по борцима, ни по коњима, ни по наоружању, није дорасла за задатак, који у данашњем ратовању коњица има да врши. Српска ће коњица, дакле, и у садањем рату, као год и у прошлом што је да врши само службе весништва и патролирања а у најбољем случају по кадкад може извршити и по које рекогносцирање. Тако исто ни санитетске трупе нису употребној мери организоване. Од осталих трупа једино још пионери су добро организовани и изучени, те могу прилично да одговарају своме задатку. По организацији сваки батаљон активне војске бројн 800 бораца, а резервни батаљони имаји по 600 бораца. Пољске батерије имају по 8 топова, а брдске по 4 топа. Србија има дакле активне и резервне војске укупно 146 батаљона пешадије. Кад рачунамо батаљон просечно по 600 бораца, као што ће на сву прилику одговарати фактичном стању, то онда Србија располаже са 87600 наоружаних бораца, који су стављени на ратну ногу и које она у свако доба може извести _на бојно поље. Поред тога Србија има активне артиљерије 25 пољских и 12 брдских батерија; то је укупно 248 топова снабдевених са извеџбаном послугом, за сваку батерију просечно најмање по 120 —180 изучених бораца. Какве су ове трупе, о томе можемо казати ово: И пешаци и топџије, као што смо видели, јесу народни војници. Но топџије су тако добро изучени, да се скоро могу мерити са стајаћом војском. Као што смо у првом чланку видели у активној војсци има најмање 40 —50 комбинованих батаљона. За осталу пешадију активне и резервне војске може се само рећи, да је наоружана острагушама и да се у последње време млого веџбала. Осим тога услучају јаке потребе Србија може из треће класе да изведе на бојно поље најмање 20000 бораца и још 50 топова. Добровољаца има такође 3 —4 иљаде. Из овога излази, да Србија располаже довољном силом, да може својом офензивом на бојном пољу да постигне најсјајније резултате, које само може пожелети,

ИЛУСРОВАНа РАТНА КРОНИКА СВЕСКА V.