Topola

опет забрујао али по ватри се видило да не сипље на нас, не бљешти а отеже. Очевидно је да то наши пуцају на Турке, који хоће да поврате изгубљену фортицу. Линија турсне палбе осипала се десно од фортице. Сад се повлачида натраг, па се после сасвим изх'убила. Турци су одбијени, покушавалп су два три ред да јурише на своја изгубљена утврђена, два три ред је планула ватра им, па се после стишада. Са стране Канла помолише се два коњаника, Где је корпусни заповедник? упита предњи. То је био штабни ротмистер Бибиков ординац при начелнику каваљерије кнеза Павчаваце. За време јуриша био је додељен колони грофа Грабе. Ваша високопреузвишеност! Канли-је узет рече Бабиков, застаде, па дода тихо: генерал гроф Грабе је убијен! Сиромах Грабе! осуло се по нругу нашем. Сви хваљаху ваљаност и јунаштво покојника, био је ваљан официр, честит човек. Слутило му се да ће при овом јуришу погинути, тане га је згодило у прса. Остао је на мах мртав. У то доба препуцавало се и на Хафису. Горњи фортови Карадаг и Араб-табија учествовали су у боју, шиљући нама своје грдне бомбе и гранате. Наши опсадни топови су мучали, а пољска артиљерија била је усредсређена при резерви. У сдучају недаће она би својом ватром прикрила опступање наших колона. И тако сутурски топови гудили сами. На Хафису чула се бојна вика, вероватно да су наши јуришали на предње утврфење. Хафис је звездан шанац т. ј. озидан као звезда, па му је лако укрстити ватру. С тога није лака ствар освојити оваки градић. Прво „ура“ односило се на узеће првих утврђења, али градић је још снпао ватру на наше. Ја тек што се вратих од Карацурана, послали ме били да јавим пуковнику Кишмишеву да нареди да се по путу к штабу наложе велике ватре и понамештају козаци ланцем, да показују где се може наћи корпусни заповедник. Појездите Лазареву, рецитему да је Грабе погинуо, нек нареди место њега кога пуковнијског заповедника. Дознајте шта се ради на Хафизу наложи ми Лорис Меликов. Појашем с нова. Потражихгрупу обсадних батерија, при којима сам, по распореду, мислио наћи Лазарева! Но он је кренуо у напред десно, ближе Хафису. Док сам ја јахао, фортица се сва осула ватром, није него као да су Турци давали ватромет за нас. Пуцање из пушака угушила је силна тутњава и ломњава топова. Гле сад сечује далеко, растегнуто и угушено „хура“. Пуцњава дође оштрија. Господе, боже, шта бива тамо рекох и нехотице у себи и пожелих нашима од свег срца пун успех.

Танад су још свирала кроз тавну ноћ кад сан стигао свиту лазареву. Јавих генералу за жалосну смрт Грабеа и заповест да назначи место н>ега другога. Већ је назнанен одговори Лазарев наредио сам ја још пре јуриша ко ће управљати, ако би заповедник колоне ранио се или погинуо. А што се тиче Хафиса, јавите да је овога часа узет. Обрнем се и доиста форт је умукнуо, поздравим генерала и вратим се нротивним путем. Танад нису више летила, а гранате с Карадага сипаде су као киша. Приметим да су их привлачиле велике ватре запаљене у Караџурану. Турци су замишљали да се ту находи дело наше заповедништво. Предав извештај о Хафису, сјашем да се мало огрејем. Сви смо били прозебли. Бркови и браде нуне клица, а на кабанице пало ин,е. Корпусни команданат се срдио што нема доста дрва за ватре али баш пре тога стиже вест: да је узет и Сувари, те му је срдња бида добродушна. Леви горњи фортови на Шорах планини; Токмаз, Тик и Лаз, пуцали су прво из топова, после оспу пушчану ватру. Пас по узлетале су сјајне, беде кугле, што се праве од кучина умочених у смолу, сало и барут. Пуштане из можара под правим углом лета, описују те кугле високу и стрму духт и погорев неколико секунада на земљи, распадну се. Граната што је у тој кугли прсне у комаде те пречи ближење и гашење. Као што је била месечина, то нису ове кугде производиле онога ефекта кога би произвеле да је било мрачно. Ово је давало јуришу изглед некога празничнога ватромета. Шта је то што се не виде са фортова ракете? Ево узета већ три форта а сигнали се не дају долеће до нас реч из групе наших начелника. Корпусни заповедник разасла опет неколико ординаца и мефу њима начелника своје свите, поручика Али-Ахмета (што је добио 1000 рубоља за вест о победи код Деве Бојуне) да дознају; шта бива на радини странама? Наскоро стиже из Канлија извештај да се цео батаљон Турака са две паше затворио у касарну а не ће да се преда. Изашље се инцињерски пуковник Булмеринг да нареди како да се сравне косе ради спуштења турских топова, ако не би смо могли задржати освојени форт. Оправљен је тамо и кнез Павчаваце да управља дејствовање колоне Грабеа, јер и нови начелник јој пуковник Бјелински, заповедник перновскога гранадирскога пука, убијен је на шанцу гдавнога редута, где је распорефивао јуриш на касарну. По кад што је још пуцањ са Кандиа долетао до наших ушију, ма да се ватра није више опажала иза предњега редута. (Свршнће се.)

РУМУНИ ОСВАЈАЈУ РАХОВУ.

Пре садашњега рата о румунској војсци говорило се готово с потсмехом. Бечка и пештанска штампа уверавале су, да ће Румуни падати у несвест чим омиришу дим барута, и да ће при првом турском пуцњу вик-

нути „mamalxii“ и побећи преко Дунава. Но насташе тешке и ххрваве борбе око Пдевне, и Румуни се у свима лриликама показаше као прави јунаци. Нарочито су се одликовали доробанци.

ИЛУСТРОВАНа РАТНА КРОНИКА СВЕСКА У.