Topola

Ова народна румунска војска заслужила је сваку хвалу. Она је подједнако с руском стајаћом војском подносила све ратне терете око опсаде Плевне. Она је 30 августа на јуриш отела од Турака неприступни гривички редут, она на једној својој победоносној застави носи руски крст и ленту св. ђурђа, она је при заузећу Плевне стварно помогла својом живом сарадњом, помажући Скобељеву да подхвате Турке с леђа. Но румунска војска наропито се одликовала при освајању Рахове. Опсађујући Плевну, Руси су освајади и сва места далеко у околини Плевне, где год је било турских гарнизона, који би могли пружити помоћ плеванској војсци. Док су Руси освајали Тетевен, Етропољ и Врацу, Румунима паде у део да освоје Рахову. Они су ову задаћу, после крваве борбе, сјајно извршили. Рахова или Орехова је варошица на Дунаву, 12 часова удаљена од Плевне. Од Никопоља води кроз Рахову леп друм преко Џибра-Паланке и Лом-Паланке у Бидин. У Рахову је био доста јак турски гарнизон (3- —4000 људи) који се ту тврдо опкопао и држао у шкрипцу цео тај крај Бугарске, до видинскога угда. 6- новембра једно румунско пешачко оделење под командом пуковника Сланипано примакне се Рахови. Пешадију је подпомагало 16 ескадрона руско-румунске коњице, која је била под командом генерала Мајендорфа. 7- новембра, пим се зора указала, Румунн ударе на ухврфења око Рахове. Борба се водила целога дана са највећим јунаштвом и напорима с обадве стране. Румуни су с положеним бајонетима кидисавали на турске шанчеве, а Турци су се опајно бранили просип-

љући 'жестоку ватру иза својих добро утврђених редута. Румуни су се још раније постарали, да пресеку Турцима једини пут отступања, који обалом Дунава води кроз Џибру и Лом Паланку у Видин. На сахат места идући од Рахове Видину, протине речида Скит или Скитул (турски Искид) на којој је начињен мост. Батаљон доробанаца заузме тај мост. Међу тим јуриши Румуна бивали су целу ноћ све снажнији и већ се видело да се Турцн не могу одржати. Одговарајући на румунску ватру, Турци су само чекали да се смркне, па да напусте Рахову. Кад наступи поћ, Турци напусте шанчеве, ровове и саму варош, па се крену друмом да мостом пређу реку Скнт. Доробанцн их дочекају. На обадве обале Скита а нарочито на мосту отвори се крвава борба. Батаљон даробанаца одважно је одбијао бајонетима све јурише Турака, који су надирали да продру преко моста. Док je једно оделење добровољаца дејствовало бајонетима, дотле су други, расути у стрелце, живо напали били на непрнјатеља. Још докје трајала ева упорнаборба присти. же и румунска коњица, те Турци са свим буду одбијени од моста. После силних напора и тешких губитака, Турци виде, да ннкако не могу пробити преко моста. С тога оставе сву комору, распрсну се, у гомилицама с голом душом прегазе реку Скит и побегну Џибра Паланци. Румунска коњица гонила је непрнјатеља. Ту су Румунл запљенили сву провијантску и топничку турску комору, са 150 муницијоних кара. Губитци Румуна у овом крвавом сукобу били су доста велики: 8 офицнра u 230 војника. Тод.

ТУРСКА БЕСНИЛА.

ш У прошлој свесци „Кронике" набројали смо нееолико факата, којн јаснпм брјама бележе свпрепа недела, беснпла п преваре турске у Европп, на бугарским бојпштпма. Како у Европп, тако се нонашајуТурцп п у Asrnjn. Рускп генерал-штабнп потпуковнпк Војпнов саопштава пз карајалског логора, 12 октобра, ова турска наспља. „Јуче сам бпо на положајима Ки зил-Тепе, које су Турци напустили. На подножју тих положаја била је 3-ћега октобра крвава борба. У овој борби Турци су били сузбијени и морали су узмаћи својим утврђењима на врху Кизил-Тепе. Али, при свем том, ми тога вечера не могосмо покупити све наше рањенике, јер брзо наста ноћ,

а предео је врло нераван, пун јаруга. прована и закутака. Кад се борба сврши, те се наше трупе скупише на своје положаје, између нас и Турака оста неколико нашнх рањеника. Кад сам се јуне враћао с положаја Кизил-Тепе, нађохуједној јарузи труп нашега војника. Па како је грозно био нагрђен! Тедо је лежало потрбушке, б е з главе, са одераном кожом. Само на ногама што беше остављено мало коже. На труп је набацано неколико крупних каменова. По свима знацима видедо да је несрећна жртва прво најужасније мучена, па јој тек мртвој глава осечена, јер Турцн само мртвимасеку главе, а живе мупе док не издахну. Кад изађох из јаруге, упутим се заклонима, где су

НЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСЕА V.