Topola

Ахмед Ејуб-паша. Ахмед Ејуб је мушкр н један од најспособнијих старијих турскпх војсковођа. Као исветурске паше, борио се на разним бојиштима у Азији п Евронн, утуљујући то један то другп устанак поробљених народа, којих је

тако много у Турској. Међу турским војсковођама Ејуб заузима видно место, ма да су га често, као н Керима, корели за спорост и оклевање. У српско-турском рату 1876 год. командовао је читавим кором турске војске, с којпм је прво ударио на Књажевац, а после пада Књажевца пошао је нротив Алексинца, прогнао малобројну срнску војску са Топонице, и Дражеваца, попалио сва села у долинама речица Топонице, Трнаве п Дражевице, прешао срнску граннцу, сузбио српску катунску војску, попалио Катун, и сва око.лна села. Палећи и рушећи тако Ејуб до%е до под Алексинац, заузме бујимирску косу, ностроји ту батерије и 11 августа удари са 15.000 на малени српски шанчић Шуматовац. Но на Шума-

ВОђЕ ТУРСКЕ ВОЈСКЕ.

Аз;мед Ејуб-иаша.

Н.ИМ узастопце, те га нагнају, да са свим очисти десну обалу Мораве и пређе на леву, где је после с остадим турским пашама иробијао на Прћиловиди, Шнљеговцу и ђунису. 3' садашњем руско-турском рату командовао је раз-

градским кором, шумданске војске. Ту је имао с Русима доста крвавих сукоба, који се нису сврпшвали увек у руску корист. Ахмед-Ејуб је по свему прави Турпин. Власто.Ђубив, као и сви турски великапш, грамзио је за местом сердар-екрема у турској војсди, за достижење те дељи није много бирао срества. Док је Абдул-Керим био сердар-екрем пнтригирао је протпв њега, па је то исто продужио и против Мехмеда-Алије. Док су поједини сердар-екреми и мушири падали један за другим у немилост код султана, знао се Ејуб својим необинним лунавством одржати увек у активности. После пораза Муктар паше на Алади, после пада Карса, гласало се да ће Ејуб поКи на азијско бојиште, да тамо реорганише заостатке турске војске.

товцу буде тако разбијен да се у највећој хитви морао повлачити, остављајући на разбојишту не само мртве и рањене, већ и уморне, изнурене војнике, којп даље нису моглп ићп. Срби пођу за

Но Муктар је употребпо сва средства и одржао се као врховни заповедник бојне спле у Азији. У последље времепредата јеЕјубу управа над балканском војском, које сад готово п нема више.

Пирамиду простоме војнику. Млого их је . . . нн броја им нема На разбоју што су храбро пали, II јунаштвом још невиђеноме Роду своме образ осветлали, Кад је труба у ватру их звала Да се свете староме крвнику . . . Пирамиду простоме војнику! Кад се оно од грмљаве силне Страхом тресла васнона дела, А млазеви злослутнога огња Посукташе из пакленог ждрела, Они беху што кидаше ланде

Петстолетном тужном мученику . . . Пирамиду простоме војнику! Њихова је она мука горка, Њихова је крв потоком текла, Њихове су оне страшне жртве Па и сабља шихова је секла; Њихова је и слава и дика Што на гркљан стало се шљеднику . . Пирамиду простоме војннку! Далеко од свога завичаја, П од брата и од миле селе И од оца и љубљене мајке Кости ми се нескдоњене беле;

СМЕСИЦЕ.

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА СВЕСЕА IV.