Topola

п промотре ову путању. Књ. Церетељев п пук. Паренцов узму 50 Осетпна, јер су овп руски војницп најсличнпјп Черкезпма, обуку их по черкескп, па се са овом пратњом крену у Балкан. Два дана лутали су по пустпм балканскпм врлетпма п провалама, свраћајућп то лево, то десно, где год се указпвао какав пролазак плп стрма путањпца. Али пттање п стазе водпле су само донекле, па се онда губпле, а пред руским пстражпвачпма стајале су само горостасне масе сурпх планина п провале завејане снегом. После дугог, узалудног лутања, кнез Церетељев мораде се вратитп натраг, с неповољнпм извешћем, да нпгде нема стазе, којом бп се моглп обпћп турскп положајп. Шта сад да се радп? Ген. Гурко решп се, да крчп пут кроз Балкан, т. ј, да помоћу ппјонера разрадп коју од најзгоднпјих балканскпх путања, па њоме да протурп једно своје оделење Турцпма с бока п лефа. На картп буде пзабрана п опредељена ова стаза. Она је водпла преко села Ведрара, Калугерева п Лаковпвце и одатле ударала у левп бок турске правацке позиције. Крај Ведрара, Еолугерева п Јаковпце протпче брдскп поток. Ако је се игде могло проћп, то је корптом овога потока. Ген. Гурко одредп једно оделење, које је, с ппјонерпма на челу, требало пошто по то да прокрчп п прође овај нечувено теготан пут, те да ударп с бока п леђа Турцма што стоје код Правца п да их истера пз тпх положаја. Ово оделење састојало се пз гвардпјскога семеновског пука, 1-ог п 4-ог гвардијског стрељачког батаљона, 3 сотније кавкаске коњпчке брпгаде, донске козачке батерпје и 3 брдска топа. Команда над овпм оделењем поверена је ппјонерском генералу Рауху, којп је стекао добар глас још при јулском преласку Гурка преко Балкана, на хајинкјојскп теснац. Главнп удар турским положајпма код Правца пмало је да нанесе ово оделење ген. Рауха. Но опет зато, у псти мах кад се кренуло оделење ген. Руха, наређено је да предузму кретања протпв Правца, Етропоља и Орханнје п остала руска оделења. Тако је ген. Шувалову заповеђено, да се са главном силом крене на II рава цс фронта, од села Оспковпце. Друга два оделења, под командом принца Александа Одденбуршког п генерела Дандевиља, управљена су била против Етропоља, а гвардијској драгонској бригади, која је била у Враци (Врацу су Руси још раније заузели) заповеђено је, де се крене на Орханпју. Кретање против Орханије п Етропоља наређеноје с тога, да се тиме Турци прече, како не бп могди прискочпти Правцу у помоћ. 0 кретању против Етропоља п Орханпје ми ћемо говорптп мало доцнпје, а овде ћемо показати како је заузет Правац, којп је управо био кључ целе ове турске обрамбене лпнпје.

11. Заузећ.е Правца. 9-ога новембра почело се усредсређивање руске војске протпв Правца, а 10-ога отпочет је сам напад. Сфонтаје, као што мало час рекосмо, ударала

главна рз г ска снла нод командом ген- Шувалова. 10. новембра оделење ген. Шувалова кренуло се на Правац од селаОспковиде, држећи се све софпјскога пута. На впсовима око оспковскога хана сукобе се Руси с Турцпма п после кратке, алп упорне борбе Турцп буду потпснутп с првпх брдањака. Москавскп пук заузме раскрснпцу, где пут од Етропоља за Орханпју пресеца софијскп друм, недалеко од Оспковице. Део дан 10 новембра, као и следећу, ноћ, па и 11-ог нов. провели су Русп у утрђивању освојенпх положаја и пзвлачењу топова на стрме, неприступне впсове и косе. За сво то време трајала је непрекидна пушчана п топовска ватра пзмеђу овога рускога оделења п Турака, којп су са супротних впсова из својпх ровова п шанчева громплпРусе силовитом ватром. Заузевши прве косе, оделење ген. Шувалова морало се вауставпти. Оно није могло даље. Пред њпм се протезала стрма, дубока јаруга, а над њом се дизали непрпступнп впсовп, начичканп турским рововима п шанчевпма. Ваљало је чекати док се оделење ген. Рауха појави с бока п леђа ових турскпх положаја п тиме их доведе у забуну, па тек онда се користптп тренутком и грунутп с фронта. Тако је ген. Шувалов чекао на обход оделења ген. Рауха. Међу тпм оделење ген. Рауха протурало се кроз балканске врлетп, борећп се са непсказанпм препрекама суровпх, пустпх планина. Ово се оделење кренуло од Оспковице 9-ога новембра у 4 часа по подне. До села Ведрара дошло је у обичнпм војнпчком реду, јер ма да је пут бпо трудан, опет се како тако могло пћп. У Ведрарпма се војска зауставп, да мало одахне, да прпбере силе за предстојеће напоре, јер од Ведрара пут се губп у планпне, те је требало као дпвокоза скакатп са стене на стену п пужатп се уз стрме камене обронке, којп трају често но чптав час хода. Напред су бпли пзасланп ппјонери, да прокрче, што се могне крчптп у оним неизмерним гомплама горостаснога стења. 0стала војска одмарала се у Ведрару. Вече је бпло хладно п ветровито, а ватре се нпсу смеле ложитп, да Турци од куд не би опазили, те би тако открплп руску намеру. С тога се и пут кроз стење није смео пробијати динамптом, да пуцњава не привуче турску пажњу. После краткога одмора, Русп се крену пз Ведрара у 9 часова ноћп. Ма да је оделење ген. Рауха било доста велико, опет се све кретало у највећој тишини. Месец је слабо проспјавао кроз облаке и брдску маглу; све се кретало тпхо, само се трескарање топовских кола разлегало по пустим гудурама дивљег балканског предгорја. Путања, као уска парта, впјугала је око висова п провалпја, те се час нзвпјалапод ведро небо, а чассеспушталаумрачне амбпсе. Прелазећи с гребенанагребен, обнлазећи провалије и потоке, лепећисеузстрмеобронке, ова је путања непрестано била пли страхота узбрдна плн грдно стрмена. Често на сред путање стајала је тврда стена, по неколико стопа висока, коју нити си могао извалитп, ни разбити, но си је морао обплазитп, про21* ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА СВЕСКА VI.