Topola

брзо Русима у руке. Низ брзих и сјајпих руских успеха започет је падом Софије. Још истога дана (20 децембра), кадјезаузет Арабконак п Шандорник, наредп ген. Гурко, да се воЈска прикупи за паступање на Софију. Ноћу измефу 20 и 21 дец. крене се од Ташкесена руска авангарда, под командом ген. Рауха. Наступала је широким софијским друмом правце на Софију. 21. у подне крене се за авангардом и остала руска војска, с којом је шпао сам ген. Гурко. Прошав 3 —4 часа места, Руси чуше пред собом, на самом софијском путу, јаку пушчану праску. То се авангарда сукобила с Турцима око моста на реци Искру, који пресеца софијски друм на 2 часа пред Софијом. Одмах буде послано неколико батаљона брзим маршом, да поткрепе авангарду ; остала је војска, у непрегледним дугим редовима, наступала полако софијским ДЈзумом, а ген. Гурко недалеко од бојнога поља сврати с пута мало у страну н попне се на један брдањак, одакле је сво • бојно поље било видно као на длану. С оне стране Ис.кра буктало је у пламену село Враждебна, које су Черкези запалпли; гореле су куће, пластови сена, грдне ка. маре сламе, ограде и воћњаци. Чета турске пешадије засела је око моста с оне стране реке и просипала јаку пушчану ватру. Помагали су је Черкези, који су слетали са својих коња, истрчавали напред у стрељачки ланац и борнли се нешке. Неколико табора Турака додазило је друмом од Софије, да поткрепе своје другове, који се .боре око моста. С руске стране напред је ишао ланац предстража, а за њим је наступала мостучитава гвар, дијска стрељачка брпгадч, под командом одважна графа Клајнмнхела. Гвардијскн преображенски пук свратисдрума улево и поче преко леда прелазити реку Пскар, да би тако обишао непријатеља и ударио му с бока. Ген. Гурко одмах нареди, да се топови извуку на околне брежуљке и да отворе ватру против турских батаљона, што су долазилн од Софије. Топови у касу буду извучени на ј брдањке и вреле гранате загуднше хладним ваздухом. ГГризор је био чудесан. Сунце се клонило заходу за снежне венце високе Витош-плашше, посипљући њене врхове неким светлим, прозрачним сумраком и лаком замаглицом. Наспрам Витоша трептади су у чудном црвенилу ледени врхови Великога Балкана; на њима су нзумирале последње зраке хладног децембарског сунца. Црвенкасто-сива светлост озаравала је и сву снежну софијску равницу. Пз упаљенога села Враждебне извијао се густ, црн дим у шест горостасних стубова, кроз које су, час по, пробијалп црвени језици разузданога пламена. Уз овај чудан прпзор кретала се руска војска по снежним пољанама, у дугим редовима и густим колонама. Стрелци развију фронт пред мостом, проспу се у стрељачки ланац и отворе ватру на Турке. У четннм колонама настуиао је за њима друмом нов стрељачки батаљон. Преображенски пук у батаљоним колонама прелазио је стројно реку Искар, топови су у трку јурили равницом, наједан пут застајали, скидали се с предњака, и за тренут, па је њина потмула рика и грмљава потресала и оглушавала сву околину. Пушчана праска јечала је око моста. Први топовски метци нагнају турске батаљоне,

што су дблазиди од Софије, да окрену натраг, а обилажење преображењскога пука натера Турке, што су били засели око моста, да се брзо повуку. Но Черкези, пред што he отступити, запале мост на Пскру, а још раније су га били намазали иетролеумом. Стрелди полете да гасе мост и спасу га. Преко тога моста прешле i су истога дана нове руске колоне, које су приспеле од Ташкесна, примакле се на сат места Софији и ту се постројиле спрам турских софијских утврђења. Тога истог вечера, против Турака, који су били засели у Софији, скупи се многа руска војска. Црни редови и гомиле руске војске засејаше сву белу, снежну пољану, па којој се с по сата места могао разликовати готово сваки човек. Преображењски пук заузме прво место пред непријатељем; све је било у бојном реду, готово да полети у борбу. Но ген. Гурко одгоди за дан-два напад на турске софијске шанчеве, док не пристигне и остала руска војска од Араб-конака и Тешкесена. У исто доба оправи Гурко једнога улака Србима, који су већ били освојили Пирот и примицали се Софији. Гурко је јављао Србима, да намерава напасти Софију 24. децембра и позивао их је, да и они дођу, те да у очи божића заједнички ударе на заједничкога душмана, да крвљу запечате братски савез. За 24. децембер измефу осталога нарефивало се колони ген. Вељамилова, да обилази Софију с деснога крила, а колони ген. Рауха да удари с фронта. Дан 22.дец. н следећу ноћ провео је ген. Гурко на брдањку, недалеко од села Враждебне. Ту је добио извешће о судби ген. Катеља и Философова, који су билп оправљени да гоне Турке, што су од Араб-конака отступали Златицком Балкану. Ген. К атељ и Философов, гонећп Турке, уђу са својим оделе њем у уску клисуру. Черкези, који су били заузели згодне бусије по висовима око клисуре, пропусте Русе те им ућу у заседу, па онда са свију страна проспу живу ватру. Готово први метак убије на место ген. Катеља, а ген. Философов буде тешко рањен у врат. 23.децембра, окоИ часова, долети ген. Гурку весник од ген. Рауха. Јављао је, да су Турци прошле ноћи ненадно напустпли Софију и оставили сав свој логор, са много џебане и друге војничке опреме. Борба, коју су Турци имали с Русима 4. дец. и замашна руска сила, што се ненадно појави пред Софијом, Јамачно је утерала, страх у Турке, те се нису усудплп, да се сукобе с Русима око Софије. Чим чу даје Софија напуштена, ген. Гурко нареди војсци, да се креће у варош, па н сам полетн тамо. Густе руске колоне, као брза река, текле су весело ослобођеној вароши. Војничке песме разлегале су се на све стране. После непроходних, пустошних балканских гора, после страшних снежних бура и мећава, после тешкога умора, нечувених напрезања, оскудице и борбе са суровом прпродом, Софија је била Русима као нека „обетована земљаАЊена вита мунарета извијала су се под ведро пебо, а гомиле кућа шириле се долиномПа градским вратима стајале су већ гомиле народа, са свештенством и барјацима. Народ је певао, впкао, играо. Одатле пође литија црквн св. Стевана. Са кућни

И.ТУСТРОВАНа РАТНА КРОНИКА СВЕСКА VII.