Topola

прозора и кровова падали су венцн бршљана и зимзелен на победом увеннану руску војску. У цркви се отслужи благодарење, после је један Бугарин говорио дугу беседу, на што ген. Гурко одговори: „Божијом помоћу данас улазим у другу бугарску варош. Прва је била Трново, ваша некадашња престоница, друга је

Софија. Нека би нас добра срећа послужила, да ослободимо целу Бугарску. 14 Амнн! амин! узвикивале су пред црквом гомиле народа. Тако је очишћена од Турака Софија, стара, чувена варош, некадашњи Средац, о који су се биле и отимале многе војске и многи народи. Тод.

СОФИЈА

(цо Каницу и другима)

Барош Софија лежи на северном подножју високе (2300 с.) планине Витожа. Њу пиркају три речице: Перловец, Гољема Река п Бојана. Са свију страна опасују је високе планине, те потсећа путника на дивпе, романтичне швајцарске вароши. Околина Софије ванредно је лепа; Брадашка вели о Софији, да је то „бугарски Неапољ.“ Софија је главна варош у софијском пашалуку. До 1876 год. припадала је Туна-вилајету (рушчучком пашалуку), но тада је одвојена те је обрзован засебан, софијски пашалук. Софија је старинска варош и некад је била и већа и лепша но што је данас- Некада се Софија звала Сердица, по једном тракском племену Сердер; Славени су је у старо доба звали Средац (Средец), а Визанћани Тријадица. Своје садашње име прича се да је добила од неке византијске кнегиње Софије, која је дала вароши име и сазидата у њој ~велељепни“ храм, што су га доцније Турци прекројили у џамију: „Софија-цамеси“ Софијаимазнаменитуисторијску прошлост, уњој и око ње рођени су многи у историји чувени људи и збили се многи историјски важни догађаји. За време цара Аврелија Софија је била подигнута као прва варош у његовој „Dacia ripensis“. Тада су се у Софији и новци ковали. У софијском је пољу и цар Константин, син ве.шкога Константин, наговорио свога противника Ветеранија, (кога су славенски преторијанци били извика.lи за цара, те се отимао с Константином о царску круну), да одустане од круне, те се онда обадве војске помире и удруже, и, место крви, софијским пољем потече> вино, песма и весеље. У време велике сеобе народа и Софију снађе иста судба, као и многе друге вароши. Атила са својим хордама разори и опљачка Софију (Priscus) и тек у средњем веку Софија се опет јавља под својим славенским именом Средац. По своме положају и на раскршћу између Истока и Запада Софија је од старине била значајно војничко место. То се познаје и по предисторијским хумкама, којима је засејано софијско поље и по многим остацима стародревних шанчева и војничких грађевина, које се и данас виде око Софије. Године 809. појаве се у долини реке Искра Бугари, и, после упорне борбе, отму од Визанћана Софију. Од тада је Софија под бугарским кнежевима дуго играла важну улогу, а по каткад, поред Преславе и Трнова, бивала трећа бугарска престоница. Највећу је славу достигла под бугарским царем Самуилом, који у страшној и крвавој битци код Стипоња (недалеко од Ихтимана) надби византијскога цара Василија, а овај је био пошао са силном војском да освоји Софију. Кад су

доцније Визанћани освојили све пределе од Дунава до Јадранскога мора, Софија се још дуго држала, пркосећп свима нападима. 0 Софију су се доцнћје отимали Бугари и Грци, Грци и Срби, Срби и Бугари. За време Андроника Комнена краљ Бела 111. за кратко време поседне Софију, но наскоро је Бугари под Асеном опет отму (1191 год.) Између године 1370 —78 отимала су се о Софију обадва брата Страцимира и Јован Шишман, који и завлада Софијом, али је владао н>ом кратко време, јер наскоро удари мухамеданска поилава и потопи готово сву Бугарску, Македонију и Тракију. Пошто паде Ниж дође ред и на Софију. Она се дуго одупирала турским навалама. Турски исторок Хаци-Калифа вели, да су Турци освојили Софију 1378 год. под предводништвом Лала-Шахин-паше а други нзвори тврде, да је Софију освојио Балабан-бег 1382 год. Руси су у овом рату заузели Софију 23. децембра 1877 год. II тако, Турци су господарили Софпјом пуних .500 година! У оно време, кад су Турци први пут освајали Софију, она је била тако утврђена, да су је само преваром могли заузети. Хамер прича ту занимљиву причу, где се вели, да је неки ванредно леп турски младић прешао команданту Софије, задобио његову љубав и милост, измамио га ван града, где га Турци ухвате и принуде да им преда град и варош. Кад се пољски Владислав, краљ мацарски, крете да освети никопољски пораз, тада и Софији сијну за масак зрамак слободе. Зимњи поход славнога Јанка Хуњадија ослободи Ниш, па за тим и Софију. Али се хришћанска војска морала наскора повлачити, а за њом узастопце наступале су силне муратове хорде, које спале и разоре Софију. За време аустријских ратова с турском у 17 и 18 веку Софија је увек бивала зборно место турске војске, која се после отуд кретала на Ниш и Београд. Године 1737 аустријско-српски „фрајкорци" допирали су и до Софије, али су се брзо морали повлачити, кад, с почетка срећно ратовање Секендорфа, на један пут узе рђав обрт. За време руско-аустријско-турских ратова лри крају прошлога века Софија је са целом околином јако пострадала од непрестанога пребивања турске војске, коју је велики везир ту окупљао. Но још је горе пострадала Софија од бесних крџалија Пазван-Оглу-паше (1797 год.), који се беше одметнуо од султана, па је са својим необузданим крцалијама господарио, жарио и палио целом софијском околином и даље. У руско-турском рату године 1829 у Софијн је био главни стан Шкодре Мустафа-паше, који је био скупио до 40000 својих љутих Арнаута. Ова војска чинила је такве зулуме, да у Софнји о околини жене и данас пла-25* ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА VII.