Topola

конзула. У филипопољском пашалуку, особито по Балкану, има много села, која сезову: Павл и ћ а н-к јо ј, (Павлпћанско-село), ма да Павлићани не живе по њнма. Но то је доказ, да су некад Палићани живнли по тим селнма и да их је било внше но данас. У Фнлипопољу пма и мало Бугара протестаната,

које су пре неколико година преобратили американски мисионари. У овом веку Филинопољ је Двапут грдно страдао: 1818 год. пропао је од великога земљотреса, а 1846 год. изгорео је. Тод.

ПРОДИРАЊЕ КРОЗ ТРОЈАН-БАЛКАН,

По заповести вел. кнеза образују се 20. дед. од руске војске из Селвн и Ловче засебно оделеље. Намељено мује било, да пређе Балкан преко вајвишега гребена, кроз тако звани Тројанскп Пролаз. По томе се и цело то руско оделење назове тројанско. Заиоведник ове колоне био је командант треће пешачке дивизије ген. Карцов. У Случају срећнога преласка преко Балкана.

ндријанопољ.)

тројанско оделење требало је да послужи као свеза између Гурка, који се већ био спустио Софији, и Скобељава млађег, који је имао преко Зеленога Дрвета и Имтли да обиђе лево крило турске војске, што је под Ејуб. пашом чувала јужни излаз Шипка-кленца. Но тешко се могло рачунати на успех тројанског оделења. Прелаз преко тројанског гребена то је слободно најтежи прелаз у целом Балкану. Тројан-балкан највиша је балканска вршина посде „Маре-хајдук“ (Врх „Маре-хајдук“ висок је 6.900, а Трајан-балкан 6.600 стоиа над морем.) Месни становници зову тројанске вршине :„Деримагаре“ или „Смрт магарска 11 , што ће рећи, да на тим страховитим врлетима пропадају и сами магарци, који су иначе најбољи путници преко стена и кршева. И Каниц, па и сам Молтке држе, да је тројанов пролаз не-

проходан за војску, а положајн, што су их туда заузели Турци, били су истино непобедни. Пре толико векова на тројанским врлетима пропадали су без трага римски дегијони. туда нису могли продрети ни Турци, освајачи Византије и целе Бугарске; једном речи, од кад људи знају за се, ни једна војска није продрла кроз пустошне врлетн Тројан-балкана. II што није могао одолети нико.

то је требала да одоле шака руских војника. Преко тројанскога гребена неиа друма, а није га никад ни било. Римски друм обилази ове врлети; само уска путааица, кривудајући око провалија и мранних амбиса, показује правац на магловите тројанске врхове, куда „Нн сури оро не може се дићи Ни лаконога дивокоза стићи. “ Но зими је ова опасна путињица завејана сметовима, те је као да је и нема. Јасно је, да се иоред овакнх тешкоћа није могло рачунати на сигуран успех. У главном руском стану ни су на то ни ранунали. Све, чему су се могли надати било је : да се оделење Карцова бар примакне тројанском гребену, да се покаже пред тамошњим турским утврђењима, што би свакојако учинило на Турке страшан утисак, и нагнадо их, да иривуку поткреп-

лења из Шиике, а тим би био олакшан прелаз Скобељева и Радецког. На тројанским врлетима није толико страшан противники његова крепка утврђења, колико тешка борба с неодољивом, суt ровом природом. Достаје да у долинама пирне најмањи поветарац, а врхови тројан-балкана већ се задиме, замагле, бура захучи, мећава сковитли, и онда је страшно и ужасно на овим пустим врлетима, где је све голо, као гола темењача изнемогла старда. Нигде неиа дрвцета ни џбуна на највншем врху, да се човек заклони од буре, да се огреје на мразу, који достиже до 30 степени. Нека се овде затече зимн војска, нека јој сметови завеју путању и она мора сва до једнога човека пропасти у овим снежним гробницама. Али демонстрација око тројанског пролаза билаје тако важна, да је ма како- ваљадо бар покушати, да се Руси ту појаве. Шаљући ген. Карцова и пуковника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СБЕСКА VH.