Topola

Мајчпна радост у самоћи њеној Кад отац послом, рнболовом својим Даде се ветру п ветровој ћуди Носећп рпбу блпзо н далеко, Где га је знало велико и мало.

А.т човек не зна шта га сутра чека, Та нн једна срећа не траје до века. Десет миља даље од нашега села Беше већа .тука куд је Енох вољан Одлазпо често. Ту се једном пењ'о на танку катарку, Омаче се, наде, а кад су га диг.ти Нога му скрхана. Док видаше ода онде у туђини На дому се нађе и треће детенце Слабахно и болно; А рибари други купце му отеше, Отеше му х.теб ; У душу му крепку и богобојазну

7