Topola

Како се децп овај жпвот мплп! Ал’тп сп уморна!“ она само ћутп „Уморна сп, једи? Ал’ му глава клону На обе руке па продужп ’вако; „Пропала је лађа, пропала за цело! Ох не мислн на то ; Зар хоћеш тако да се сатреш сама? Па шта ће деца кад нестане мајке!?“ Анпја се трже; „Ншпта, није нпшта! Слушала сам песму како се разлаже, Па ме нека туга око срца стежеС

Филпп се к њојзп примаче па рече: „И ја нешто носпм на срцу одавна ! Од кад ме жучи, не сећам се, незпам, Само знам да крити дуже тп не могу. Ох, Анпјо, тебе још варају надп Ал ја впднм шта је. Десет годпна дана ево скоро прође А Енох не дође; Нпт’ поруке шаље, ннт’ тп писмом ппше,

26