Topola

Жпвео бпх за те п за деду твоју. Видпш мп се знамо, знамо поодавно Ево сад те проспм,

Ад’ у срцу своме одавео те носпм. “ Анпја ће на то мекпм гласом рећп : „Јесте, тп си бпо као аеђ’о божп Којп нас је до сад чув’о од пропастп. Јест, Фплипе, за то бог нека тп плати, Нек тп платп срећом алп много већом Нег коју тп може Анпја донетп. Јер ко може датп једно срце двома? Ја те не бпх могла к’о Еноха љубит’; А тебе не љубпт’ грех бп бпо вељп . . Зато мп не зборп о тој твојој жељп, Већ остајмо довек само прп атељп!“ „Ја не тражпм да ме к’о Еноха љубпш. Твоја љубав лежп у његовом гробу ; Алп ако јоште једна пскра оста, Та је менп доста!“ „А тп бар не наглп!“ уплашена рече, „ Јер да Енох дође. па да ме затече

28