Topola

Све му беше јасно Пајеи он шапн’о: „Ужасно! Ужасно!“

Сад га жеља крену само још једап иут. Анпју да видп. „Само још један иут да јој впдпм лица, Да видим је-л’ сретна ! * Том бујном жељом завијорен скочи Вечерп једее новембарске мутне, Оде па се попе страном на обрежје. Што блпже стпже жеља га издаје. За то је сео, глед’о тамо, амо, Спомена тисуТ ваљаху се пред њим. Све што негда красно, сад постаде тужно. Ал на једаред гледајућ’ по тамп Благана светлест очп му прпмами, Та светлост спјаше пз простора задњег Филппова дома. ј Тако мами зрака светнлничке куле У поноћном мраку тицу скитанпцу,

49

Енох Ардхн.