Topola

487

ПOС.IЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Судбина је хтела, да се 7. Нов. 1834. на дуго време прекпну покутаји око нсељења М. Зворника. Кад је кн. Мплош пшао 1835. г. у Царпград Султану Махмуду, нема трага нпгде, да је и то питање покретао. Преко свога агента он је и 1835. и 1836. год. чинио кораке да повратп новце, које је Махмуд-паша Видаић био од. комесара отео, но за исељење М. Зворника он је остављао М. Зворничанима рокове. којима би, без сваке сумње г брзо крај учинпо био, да нису за тим у Србпји настали догађаји, који су земљи потреоли иунутрашње и спољашње одношаје, те одвратплп пажњу владе српске од задатка, да политичка права земаљска прпводп у извршење и да пх развија. Налазп се, истина, довољно података, да је од 1846 г. рађено за повратак новаца од Махмул-паше, (који је 1850 г. као саучесник побуне бегова босанских п у Србију пребегао био), но нема нигде трага, да је и пптање политичко покретано. Оно је преобраћено у грађанскп спор, а право земаљско изгледало је као напуштено. Тиме је оно ослабило и почело прелазити у застарелост. Махмуд-паша давао је изјашњоња о новцима чак и из Брусе, где је био у заточењу, што показује како је пптању дат погрешан правац. Махмуд-плша није био прост дужник владе српске ; он је у Зворнику представљао власт, која је наредила, да се нападне комиспја и осујети извршење хатишериФа. Влада српска имала једакле с Портом да расправља политичко иитањв , а не с пашом да води иарницу ; или ако то није могла, требало је да одложи сваку расправу питања до бољих времена. Узевши други, погрешан пут, влада није дошла ни до новаца, ни до политичке тековине земалљке. Као што је после догађаја од 1836, год. застало у опште извршење хатишериФа односних на исељење Турака настањених у Србији изван градова, тако је и питање М. Зворничко боравило дуг и дубок сан од 20 година. Тек 1860. године год. излази оно, са другим сродним пита-