Topola

488

ПОСЛЕ БОМБАРДЛЊ V БЕОГРАДА

њима, опет на дневни ред, непознато тадашњем нараштају српском,али добро знано староме Милошу. Први његов важан акат био еј да иошље (1 Марта 1859.) Портп ноту, којом је новим жпвотом задахнуо права земаљска, протествовао што су Турци настањени око градова остали у Србији. и прецизовао одношај Србије према сузерену. Кад сам први пут прочитао овај акат, учинило ми се, да кн. Милош тражи од Порте рачуна о томе, како је она баратала по његовој кући за време његова одсуства од 20 година. Тако је био самосвестан дух, тако поносан тон посланице, коју је потписао мннистар старога Милоша. Све је .сад ваљало изнова почети. Јасна, стечена права требало је као нова питоња расправљатп и доказивати. Тако се морало чинпти н за исељење М Зворника и Сакара. Кад се 1862. г. као што смо напред поменули, заустави код М. Зворника комисија', која 1е иселила Турке Ужичке и Соколске , примим ја у Цариграду налог да настанем , да Порта пошље своме комесару потребна упуства. Турски министри будилп су се као из-а сна: од куда сада да пскрсне то (< ново ” пптање ; од куда да Србија тражп један крај, к оји стојаше аод уаравом Валије Босанског ? За њпх је пптање заиста и било (< ково,” јер кад оно могаше битп непознато тадашњем нараштају српском. у колико мање може се замеритп Турцима Цариградским, што га не знађаху ! У честим састанцима, које сам овим поводом пмао са Али-пашом, ја сам се позивао на топограФску карту руско-турске комиеије од 1831., на инструкције пздате Портом 1833. г. губернатору Видпнском (Хусепн-паши), које, означавајући тачно границу кнежевине, изриком помињу Дрину као границу њену ирема Босни \ подсећао сам турског министра на хатишерпФ од 1833 г. који, набрајаЦћиокругесједињене. у оновреме.са Србијом .ставља