Topola

494

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

д,а се узајамно штеде, толико и да сачувају осетљивост Портпну, којој смо, по њиховом суду, требали свагда жртава да прпносимо. Пзгледаше, шта више, да би Порта, ако би видела, да бп морала попустпти, пзнела пред конФеренцију и друга питања, као што беху цародна војска и рејони за градове Шабачки и Смедеревскп; јер у то доба наваљпваше у Београду комесар Портин , Али-беј, да се и овим градским развалпнама обележи еспланада (калпмегдан), доказујућп да нигде нема града без рејона. Ио као што ни рејона нигде нема без града, тако су п ове развалпне остале без рејона. Ја бејах у току ових многих спорова дошао до убеЈ)ења , да свако регулисање начелпих питања за нас штетно испада, и да беше мање штетна и нејасност хатишерпФа и неодређеност наших одношаја према Порти, но регулпсање наше аутономије п нашег положаја према царевинп иод утицајем дииломатије. Дппломатско објашњавање прећаше, да се свршп одредбама, које би нам могле везати руке и окрњитп земаљска права. Са овпх разлога ја сам предлагао да се не само не тражп конФеренцпја, но да се она управо избегава. Остао је бпо још један пут, који се могаше покушатп ; то беше пут, којп Порту истураше пз њенпх мртвпх маневара, пут озбиљног говора, из кога се чпта одсудна намера, да се неће остати на речма. Предлагао сам дакле, да се да разумети Порти, да је иут мољакања и доказивања исцриен , иа се на томе иуту даље остати пр може. Нема сумње, да би такав говор алармовао Порту, но за мене не беше ни те сумње, да му не бп нп успех изостао. Представници пријатељских сила, Русије, Прајске и Италпје, осталп би и у томе случају уз нас. Аустрија би се бојала сукоба, који би се могао даље развпти, па бп наваљивала на Порту да попустп. Вероватно је, да би се Енглеска нашла у пстпм расположењпма, а Мутије, који је у конФеренцпјп играо онако значајну,