Topola

493

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Потпора ова трп посланпка остала је у толпко впше безуспешна, у колико готовост њпхова да нас потпомогну нпје бпла тако непоколебллша. као што је чврст био оавез наших противника у одлуци, да нам све дотле сметају, докле не задовољимо претензије Портпне о накнадн добара исељеним Мусломаннма, као н о народној војсци, т. ј. докле ову или не укинемо или не омањимо. Свак ће лако погодити, да су ови чврсти савезинци билп посланпци аустријски и енглески, који су билп неодступно противу нас у свнма пптањима, која су на среду пзлазила. Посланнк Француски, због антагонпзма, којијетада владао између Француске и Р}сије , није био ни за нас ни пр-ЈТИву нас ; он је ћутао. Њему се чпнило, да наше право више потиче пз старих хатишериФа но из Канлишког протокола, са којим ое оно може само у свезу довестн, тако, да Мутпје као да осећаше, да му частољубље у томе питању беше мање ангажовано ; но нема сумње, да би он у сваком случају свој глас дао за нас, кад би био иозван да се изрази. У почетку 1865 год. препоручи ми министар, да му јавим, каквп се изгледи показују за сва пптања уопште, која се тада расправљаху између Србије и Порте , а за М. Зворник на по се. Описујући, у одговору своме од 17 Фебруара, тадашњи дипломатски терен у Цариграду , ја сам нспитпвао два пута, која су се могла усвојити. Један би био, да се изазове конФеренција гарантних сила. Но шта бнсмо од ње могли очекивати ? Дипломатске расправе свршују се обично узајамним попуштањем. Где дипломатија регулише , ту трпе и најјаснија права; пут ]е њен, пун трансакције. Све да бисмо за себе имали и већину гласова, није било изгледа да бисмо дошли до свога права без каквих концесија; јер као што дипломатија не решава по всћипи гласова, но у потпуној сагласности, већина би морала попуститн што мањини, колико зато, што дипломатп и.мају потребу