Topola

497

ПОСЛЕ вомбардања београда

комесара за пзвршење хатишериФа о исељењу Турака, ја сам молио, напомпњао, настојавао; био сам потпомаган и од представника пријатељскпх спла. и турском комесару или су се спремале пнструкције, или је он бно назначен, али још не наимепован; или је наименовани био другим замењен, а овај опет имао препрека да пође; но номесар нити је иолазио, нити се сиремао да иолази. Тек кад сам, по налогу, изјавио Порти, да ће влада кнежева ирогласити сриску јурисдикцију над сриским Мусломанима , ако комесар не дође , обраћена је нашим речма озбиљнија пажња. Ја нисам пмао претензнје , да сам у овим назорима изнео какве нове истине, прпменљиве на све прилике и сва времена, алп позван да се изразим, ја сам то учинио као агенат, који је дужан брпжљпво да проучава земљиште, на коме ради, а до владе је свагда да оцени , колико се може корпстити његовим пзвештајима. Ја жалим, што влада пије нашла за добро, да усвоји мој предлог. Она га, по свој прилици, није зато усвојила, што он можда није могао ућп у целину политике њене. Међутим, што је пптање више старило, све је теже ишло. Посланици, који су суделовали у конФеренцији од 1862 г. и знали дух одлука њених , одлазили су један по један са Цариградске позорнице , а долазили други, који нити су билн лично ангажовани у пптање, нити са њим упознати. Кнез Михаил поклањао је и овоме питању велику пажњу своју. Под јесен 1865 г. он је лично излазио на Дрину до Радаља те прегледао положај М. Зворнички. Писац ових записака имао је част да га прати на овоме путу, и сећа се, како је жив био онај утисак, који је на кнеза произвео значај овога краја. Да је он сматрао М. Зворник као „прозор на БоснуЦ као што се после смрти његове тврдило, онда он то питање не би био ни стављао на свој дневни ред, који је и носле њега задржан.