Topola

вог Намесништва ; ушао је био у озбиљно проучавање питања и показпвао се вољан да "га реши по нашој жељи, али је зебао од опозиције, која је заиста због напуштања градова била ојачала. Но у месецу Јулу те године он падне, а његово место заузму најпре Митадпаша, а на скоро за њим Мехмед-Рушди-паша. Ови не покажу нп мало склоности да Србији што попусте, први , као горд и крут Турчин, а други као бојажљив државник, који је, и пред пзлазак турских гарнпзона из градова само зато са в везнрства одступио , да не би уступку ову потписао. Како је за тим, у даљем развитку питања , за две године (1872. и 1873.) био задржан трибут Порти у намери, да се она на извршење својих обавеза приклони ; какав је 187 4 год. неуспешан покушај у Цариграду чпњен, чини нам се, да то све , пошто пада у новпје време, мањо може битп предмет објектпвног излагања, па за то ћемо се ограничити, да забележимо, да Је пптање и даље остало на дневном реду, да Још много шта види и надживи. Оно Је доживело и впдело, да градови Соко и Ужице буду срушени ; да се Турцп, настањенп у СрбиЈп изван градова, иселе ; да Шабац, Смедерево, Фетислам, да горди Београд падне у наше руке , па да и сам од некле друг његов Кастел буде такође порушен! Све Је то надживео М. Зворник и остао да буде и даље Јабука раздора између СрбиЈе и Порте. Као што Је био сведок , кад 1834. г. комесари Кнеза Мплоша , коЈи га хтедоше иселити, у мало главе не изгубише, тако му би суђено да после 40 година буде узрок, са кога паде Један султанов минпстар (Рашид-паша), да ускори пад и Једноме српском министру (187 4.), па тек пошто се понова п обилато крвљу залиЈе , да се на конгресу Берлинском сретно реши. Тако Је било пуно перипетиЈа,. тако судбоносно ово „маЈушно" питање !

500

ПОС.IЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА