Topola

ТАКОВО

(11 априлл 1815 гојине)' Осднд ! влагосдовен гридн кб нни ГОСНОДНЂ.

Невештом руком захвалног сина; Пун добре среће, препун мчлина, Пун дивних мисли и бајних снова, Дивећ’ се слави наших дедова , Дивећ' се њином узор-поштешу, Узор-јунаштву и прегорењу; Тзор-љубави оташтву своме; У часу страшном, судбоносноме; Штујући сенке тих светитеља, Штујући спомен тих спаситеља ; Тебе се лаћам, дивотна селе, Читам ти душу, листиће беле, Чудим се кипу горостасноме, Што си подигла у срцу своме, Децп достојној милости твоје, Јер су љубили оташтво своје! Па ти се клањам прави оудијо, 0 ј Историјо! На врху мача и јатагана, Јадна слобода извојевана, Испрана крвљу српских синова, Купљена смрћу тих витезова, Плаћена ценом скупих живота, И хиљадама грозних страхота, Изгубљена је и Пропала је I