Topola

504

Т А. К 0 в о

У том се срцу и свест крепила. 0 прошлости нам славна Је била ! У том се срцу нада будила, О будућностп видела пуноЈ О зори руЈноЈ младостп буЈвоЈ 1 У том Је срцу воља Јачала, Та воља викад нпЈе заспала! За ускрснуће рада народног, Рада напредног и рада сложног!

И сазрело је тешко мучење: И сазрело је ропско стрпљење; И правда божпја бпч је подигла; И свог првака на врх издигла; Да грмне гласом гњевнога бога, Да грмне гласом народа свога, Па да се чује громовна јека, Ој на све стране српства далека ! И сину зора днвотна, рујна, И сину зора мирисна, бујна, Ој цуро лепа, румена зоро, Нећеш се таква рађати скоро ! Силан је народ у цркву пош’о , На службу божиЈу Такову дошо’; Празник је велик; свете су Цветн, Народ се слег о да се причести, Светнм причешћем, крвљу Христовом Да пали восак Васкрсу новом, Свог учнтеља, свог спасптеља ! Код цркве жене, под Грмом старци, У пољу млади, чили Јунацн, Пониклп шшом, преда се гледе, □а крунпо мисле, те сенке бледе, То робље Јадно, мучено, гладно, Лица су сетна, озбиљна, нема, К'о да се нешто огромно спрема ; Шапатом своје мењају мисли, А руком нешто под гуњац стисли, Па крадом гледе на шатор бели, Што су код цркве Јутрос распели,