Topola

503

ТАК О В О

Пасторчад божја, кукавна раја, Пропишта писком ропца, вапаја, Ојађеничког и самртничког !.... Ој мрско жиће без светла дана, Ој јадна душо, ој отрована! Зар да се увек у мраку плаче ? ! Зар да се живот цео проплаче ? 1 Гле ! свет још живи, добро је свету, Та он се смеши зори и цвоту, Поздравља песму, тичице мале, Пун је весеља, радости, шале ! А ти, рајо ? 1 ! Пливаш по мору крви сопствене; Гледиш мучења деце рођене ! Самртну песму синџир ти свира; Па и кад умреш ти еемаш мира, Већ с коца оштра сувим ногама, Храниш керове,'скота погана 1 !

Ој у Такову , У малом селу, скромном Такову, У пољу пуном сваке милине, А у присоју реке Дичине, Растао је Грм ! Тихо, размерно Грм је растао, И своје гране ширити стао. А тице мале, те ђаволанке, Слетаху често на гране танке. Па би пажљиво слушати стале, Тихо појање из пркве мале, Што је крај Грма служила богу, Причала правду, љубав и слогу, Кајала грешне, светила праве, Пуна скромности, божије славе, Грм је растао, ширио грање , А с њим је расло и осећање, У срцу јадног, голог народа, Жудног дивотне речи : слобода 1 И жудног права најсветијега : Човечанскога!