Topola

СУГУН

ПРИПОВЕТКА.

Лета Господња 184*, једне суботе на крају октобра, звонило је велпко звоно на црквп шабачкој. Како је то бпло тачно у трп по подне , а није се звонило на махове, то су већ и нешколска деца знала да то то куца на вечерњу. Обпчно би тада усталп трговци с тезге , а мајстори са својих асура, па бп се побожно прекрстпли пред нконом, коју је у оно доба имала свака трговина и свака радионица; а свака домаћица, ма се где у кући налазила, прекрстпла би се п поклонила. Али ове суботе, из које води порекло ова наша нрича, звоно је звонило и одзвонпло, али се госпођа Цана, по свом обичају, нпје дигла са јастука , на ком је седела, нити је метла на се крст. Велнке су то бриге, које јој већ одавна одузеше дању спокојство, а ноћу сан. Дечпца су око ње, свет се гпба улицама тамо амо, пролазе радни днп, долазе празници велики и мали , али госпођу Цану све то впше незанима , као негда; понајвише је у малој собп из авлије, седи на једном вуненом јастуку у углу, ћутп по читаве сате ; а кад зна да су деца у мутваку 2 , плп су се заиграла тамо у дну дворишта, почела би богме пуштати сузу за сузом , а из тога , ноступно , прешла бп у плач, а из цлача, не ретко, дала би се, иотпна у потишу, али ипак ираву иравцату кукњававу.

1 Прогонство. 1 Одвојена кухиња _у авдији.