Topola

507

СУР Г У н

А зар има за честпту жену већега јада, него кад. јој муж нпје дома по читаве месеце, па још кад се поуздано не зна ни онај дан , у ком бп му се могли надатп. Већ је све зашло у другу годнну како Цаник: муж, Марко Јеленић, једног јутра одмах по освитку, не казавгап нпком ни збогом, пређе на ону страну, у СремИ добро је урадпо Марко Јеленић , јер овако, одонуд с кленачке' стране, могао је равнодушно гледати на обали близу шабачког града точкове, међу којима је, и то баш онај на средн, њему био намењен. Марко је био човек разборит, знао је књигу п многу практичну мудрост оног времена : није чудо, што је, поред школског рада, водио мало бриге и о народним пословима ; мешао се, испочетка мање па после све више п више , у политику. „Политика је као и вино,” често говораше архпмандрит петковачки Самуило, (( данас чашу, сутра две, док те са свим не однесе враг ; у пијанца и у политичара једна ти је и иста страст.” И тако је Марко, мало по мало, газио у дубљине оновремене народне по» литике, док га талас тога мора једнога дана не испљусну с оне стране граница своје отаџбине. А највећа кривица Маркова беше непоколебљива приврженост кнезу Михаилу. Из врло простог разлога пониче и утврдп се ова прпврженост , која живим огњем тињаше до гроба. Марко је био мало више од писмена човека , писао је п печатао неколико књижица, пуних моралних <( поученија” (да је имао искренијих пријатеља, постао би и „член друштва српске словеностн), кнез Мпхаило опет беше на гласу као заштитник књига и наука, и ето просто за то беше му Марко одан и срцем и душом. С њим је и у Земуну провео оно тужно прво време још ненавикнутога изгнанства. А кад, после тога, доби дозволу , дошао је натраг к својима, али , некако баш на десетак дана пред Катанску Буну, морао је за-

1 Село у Срему, преиа Шапцу.