Topola

533

НАГРА Н И Ц И

командујући хтео да остане блпзу креветске позиције није ни каоничка механабила много даље од ње него тај браник. Алп ко ће погодити тајне нашег ондашњег ђенералштаба ? Впсарион Висарионич бпо је нешто врло љут, Тражећи на коме ће да искали своје препуно срце, ухвати мене. Чујете, докторе, ваш ред на завојиштима ни мало ми се не допада. —За што, — превасходство ? упнтах јаизненађено, Како за што, за бога ? настави Комаров долазећи у све већу ватру - онолпки рањенп ОФпцири , па леже на патосу у тој вашој каоничкој школи, кад је главнокомандујући синоћ обишао завојиште, и нпко се за њих не брине. Опростпте, г, ђенеларе, али ти оФпцири нису лежали на патосу, већ по што су им ране прегледане, опране и превијене, они су однешени у нарочите собе за њих, где су положени на свежу сламу, а не на патоо, где им се дало врућег буљона и чаја, где су остали само дотле, док су се санитетска каруца вратила из Ражња по њнх. То све може бити, али за што да они не леже на кревету ? питаше љути шеФ штаба. Ма колико да ми је за тај незаслужени прекор криво било, морао сам се „пред начаљством" наомејати, кад оно то упнта, па му само рекох : Изгледа, као да ваше превасходство не жели да прави разлику између двеју врло различних установа у војном санитету , између завојишта и пољских болница, али ја за то несам крив.. . Комаров стаде грицкати усну. Кањечно.... на завојишту.... имате право.... не могу бити кревети. Али и сад поче опет викати при свем том на завојиштима нома реда, нит се зна ко пије ни ко плаћа, пред кућом, у ходницима, у самој сали где су доктори радили, гурају се, деру се гомиле војника и сељака, којима онде није место.