Topola

534

НА ГРАНИЦИ

То је истина, г. ђенерал, и нико ту незгоду не осећа тако као сами лекари, који у том вашару морају да раде најсуптилније хируршке операцпје , али да ли они могу оставитп свој посао, који их често до потпуне малаксалости изнури, па да врше полицију на завојишту ? Ваздан, али нарочито ноћу, кад се пред завојиште наложе велике ватре да би се видело товарити и скидати рањенике с кола, нагрну раштркана одељења најразличнијих делова војске, која се уморна, гладна и жедна враћају из боја, право на завојиште, вичу, свађају се, траже да једу и да ппју , хоће на силу да на завојишту преноће и т. д. Ја сам одавно тражио за свако санитетско одељење по неколико каваљериста који бп вршп.ш ордонанску службу . носпли рапорте и доносилп заповести, који би одржавалп ред на завојпшту међу војнпцима п сељачким беспосличарима којп у њ наваљују , који би спроводили рањеничке транспорте у одређене болнице, да не иду онамо, одакле су коморџије родом, или где је коме рањенику кућа , који би једном речју скинули лекарима на завојишту брпгу с врата за све послове, који нису чисто лекарски, али мени се на ту молбу свагда одговарало. како ми немамо довољно коњаника да их чак дајемо лекарима за параду. Што дакле на завојпштима нема полиције војнпчке, јесам ли ја крив ? Черњајев , чувши овај мало жпвљи разговор мој са шеФОм штаба, беше по одавно изашао из његовога вењака па слуша. Кад сам ја свршио, он се окрете Комарову: Главни лекар има право. Пошљите ми мајора Цветка Павловића. Комаров мало поцрвени, па оде да тражи Цветка, а Черњајев ми пружи руку : Пе треба да се љутите. Висарнон Висарионич за цело није хтео да вас вређа.... Ја немам права да се љутим ваше високопревасходство , кад ми старешина прави службене прпмедбе.