Topola

535

НАГРА Н И Ц И

само ми је жао, кад ми се чини да су неправедне. Баш јуче су наши лекари чинили чуда својом савесном и ревносном службом, савладавши за један дан посао који даје хиљаду рањеника, п баш сад им се замера што несу имали кад да се брину п за полицајни ред на њиховим завојиштима У тај мах дође и Комаров с Цветком. Заповедајте, г. ђенерал ! Главноме лекару нужно је за свако завојиште неколико каваљериста. Ставите му на расположење један вод од овог ескадрона што је сад код нас, и будите му у опште на руци. Разумем, г. ђенерал! рече Цветко, одсалутира, па са мном оде да пзберемо људе, јер ја сам га нарочито молио за неколико разборитијих нижих чннова, којима би могао поверпти команду над рањеничким транспортима и у „спољ. кругу” завојишта. Черњајев оста с Комаровом и после по сахата ето ти Висарпона Висарионича опет мени , па без икаквог предговора, стаде ме у очи хвалити. Хвала богу те ми у том тренутку јавише, да је коњички вод готов, који ми је Цветко ставио на расположење, те ја салутирах Комарову па га оставнх, седнем на коња, и одведох коњанике да их распоредим. Сишавши на друм, окренемо лево, па пустимо један кас право до Вел. Шиљеговца. При уласку у село, преко пута и мало даље од механе, видех школу и на њој белу заставу са црвеним крстом. То је главно завојиште Хрватовићеве војске. У авлији застадох госпођицу Матјееву где превија рану једном од последњих рањеника, који су претекли из јучерашње битке, сигурно за то што су негде у селу ноћили па сетек јутрос јавили назавојиште. Др. Шчербак с осталим лекарима беше унутра. Ја издам наредбу да се сви болничари тога завојишта искупе и построје у фронт , па онда уђем да Шчербака потражим и наиђем