Topola

540

И II И Н А Р Г

А Н

се чуо, као да удараше Черњајева у жнвац. Он млата рукама као да се од нечега брани, хвата се закосе,говорп и гунђа пешто за се, и не хода, него чисто трчи горе доле. Комаров се укочио, не сме да му приђе. Сви ОФпцири штаба стоје готови чекајући заповести. Најзад се Черњајеву отеше ове речи из уста : —Јане ћу данас битку , нећу, пећу.... Ако су је наши самовласно и без мога знања отпочели, кривац треба да со казни најстрожије.... Ако су Турци напали, треба се ограничити на голу одбрану ! Ја не могу данас да примим озбињну битку.... Свп ћуге. Он хода даље. Ордонансн почеше доносити извештаје с разних позиција, п сад беше јасно, да Турци враћају зајам за наш напад од прекјуче. Они нападају на целој линијп чак до Вукање. Хајд не прими битку, ако можеш.... Черњајев као да је мпслпо да се не ће развити права битка, ако он не оде на бојиште.... Иначе не разумем за што је 18- ог септембра остао у оном бранику. Поједини су ОФицирп пскали допуштење да оду на лпниЈу, да виде шта бива, и он их је пуштао, али он се са штабом ниЈе макао одатле. А шта Је бпло у ствари? Ево нека прича очевидац г. БаЈаловић : (( Борба Је отпочела у 8 сахати из Јутра ; на претстражама Је тра Јала дуго , и из почетка се мпслпло да ниЈе озби.вна. Толико Је било извесно, да су Турци напалп. У 10'/ 2 сахати пре подне почео Је неприЈатењ дебушпрати између Гредетпна и Пешчанице са његове позпциЈе Трњани-Горњи Адровац. У ланцу Је било до 500 људи, а за њим у две колоне око две хиљаде људи. На гредетинском впсу ста Јала Је батерпЈа капетана Илије Павловића. Она отвори убрзану ватру на те колоне турске , али при свем том што Је батериЈа добро