Topola

539

НА ГРАНИЦН

га један колега не слуша н т. д. али ја несам имао ни кад ни воље да у то улазим, па одох у Алоксинац. Кад сам стигао у Алексинац беше се нећ одавно смркло. У здању начелства окружног нађем начелника санитета за алексиначки корпус, мајора доктора Верминског, који осим Др Сиберта у ваљевској бригади, беше једини лекар у Алексинцу. Њему беху у помоћ придодати лекарски помоћници: Лишка, Видаковић , Липолд , Марковнћ п Јанековпћ , који су вршили службу код трупа_ Кад је на ново отворена мала болница у Алексинцу, откомандован је Др Лисицки у Алексинац. У Алексинцу је било 80 болнпчара. Ја оотавих и ту једног коњаничког подоФицира за начелника полицнје и 5 каваљериста за напред описану службу, дадох нужна објашњења за даљу олужбу на завојишту и за рањеничке транспорте, па повечеравши мало уТриФуновој кавани, која је једина још радпла, пођем натраг. Док сам отигао опет у Делиград, беше близу пола' ноћи, те тако одустадох од намере да се још исту ноћ вратнм у штаб, па преноћих у Делиграду. Сутра дан 18- ог рано пођем даље и око 9 сахати већ сам био у забрану испод креветске позиције. Цео штаб застадох на окупу и прилично узнемирен Нарочито ђенерал Черњајев беше врло узбуђен, грдним корацима хода горе и доле и непрестано пита, има ли какав извештај од Беницког. Питам шта је. нико ми не зна казати. Међу тим топови с Гредетина почеше све чешће грмити, а мало доцније могла се разабрати и пушчана пал-ба. Ја сам још на путу чуо по где који топовски метак, али ми бесмо већ на то навикли да се наша и турска артиљерија сваки дан поздрављају, па несам мпслио да је што озбиљније. Сад се тек видело да се започиње битка, само нико није знао ко је почиње и где. Сваки топовски метак и сваки нешачки плотун који