Topola

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

од

уЗ,РА Ј 3 . ) Лазареви'ба

Још од нашег детшвства навикнути смо , да се чудимо складности у природн. Пре још но што умедоомо да мислимо, учили су нас у цркви и школи. да нам природа показује потпуну слику сдоге, све је у њој на своме месту, у њеном је кућишту најлепши ред. ничега нема што је некорисно, сувишно, ништа тпто је без цељи. Једном речи, што се више удубљујемо у чудан склоп , особито биља и жнвотиња, тим се више уверавамо, да се у слободној природи све Једно с другим најлепше слаже. И доиста мир, величанствена тншина каквог лепог предела, не упливише само на сањалице и Фантасте, него на свакога, који је кадар да што више осећа. Ко изађе из метежа свакидашњег варошког живота, ко прође кроз шуме п брда, ко се заљушка на бпстрој реци, ко се занесе свежим зеленилом лишћа, дивотом цвећа, мелодичном песмом славујевом или тихим жуборењем потока тога обузпма особито осећање осећање уживања у природи, тај заборавља ништаве брпге и неприлике човечнја живота и лако се уверава, да је у природи доиста потпуна складност, да у њој влада дивотан мир, ида она точи из неисцрпива извора пајчишће уживање како за песничког генија, тако и за живописца. Сто пута је већ казано : природа је свуд лепа, где човек не доспе јадом својим.