Topola

550

ВОРБА ЗА ОПСТАНАВ

Ал да то све није обмана? Има ли допста те сложностп ? или је она само у нашој машти ? можда је пма само за онога, којн посматра природу у делини, а не у појединостима? Наука, којој је задаћа познавање природе, не сме се обзирати на веру п мишљење. појезију и Фантазију, но мора да тражи узроке, и она има права, да онако пита, Одговор јој је: оне речене сложности нема. Сам здрав разум човечији не слаже се са многохваљеном складношћу (хармонијом) у природн као н. пр. да соко раздире невина голуба , царска змија да дави белоруно јагње и да лав раскида жирафу без пкакве казне. На то се може одговорнтп : истина је, да некоје грабљпве животиње даве друге, али су оне у мањини, готово изузетак, јер већи део животпња живи мирно једна крај друге. Један поглед на пчеле, које заједнички раде, или нежна брига тица кад од својих уста откпдају и носе најбоље гусенице својим младима , доказује нам , да Је главна унутрашња црта жнве природе не отимање п свађа, но љубав и сложност. Даље се велп , па баш и ако се то не допусти за све животпње , то се мора безусловно признати за биље, Јер ту нема разбоЈничких бпљака, оне све расту , пупе , цветаЈу и зру мпрно Једна краЈ друге несравњен углед сложности,. Шилер вели: Тражиш ли највише, највеће? Биљка може те научит’ Што је она без свести буди ти свешћу! Та су тврђења непстпнита од почетка па до кра Ја. Она су тако псто лажна као п безброЈни основи, коЈи су поникли у току времена, у корист вечнога светскога мпра у животу народа. Складност и мпр у прпроди нсто Је тако машта као уништење ратова међу људпма. Грабљиве животиње несу изузеће но правило. Такође има бозброЈно разбоЈничких биљака, коЈе другима живот си-