Topola

551

БОРБА А ОПСТАНАК

сају; нема бпљке која мирнб крај друге расте, свака Је у распрп са најблпжом. У ствари влада у жпвој природи видљива и невидљива борба свију протпву свију, борба свију за све, борба за оно што је први основ свега бића а то 1е бороа. за оистанак, Наша је задаћа да ово докажемо. Одбацујући сва пребацивања , која на сваком кораку сусрећу модерног јестаственпка, као да он хоће да сруши идеале и т. д. ми се држпмо само једнога, тј.. ми хоћемо право познавање истине. Једног од највећих јестаственика заслуга је , јестаственика, који је ослободио данашњу науку о организованпм створовима. који јој је скинуо ланцо тедиостране телеолошке пра'зноверице и прешао прастаре зпдгше традиционалних предрасуда. Тај је јестаственик ЧаЈ)Лс Дарвип. Он је начинио револуцију у науци. која се равна са КоперникоЕом у астрономији још пре три столећа. Дарвпн је инглески јестасвеиик и још одавна чувен са свога путовања око света године 1832 —1837. Он је рођен 1808, а сада живи на своме добру Даун-Бромли у граФству Кент. Главни потези Дарвинове теорије ови су; 1) Борба за опстанак. 2) Промена појединих бића. 3) Наслеђење или прелажење тих промена на потомство. 4) Природни избор најбољих међу промењенима и то борбом за опстанак. Дарвинова је теорија покренула не само јестаственике старе школе, но и многе друге образоване. Једна од њених следности је постање човека у кругу животиња. Владалац на землж поносан ]е са свога божанотвеног порекла : његову сујету вређа кад му се каже, да му је порекло од животиња • па још од мајмуна! То је твр-