Topola

БОРБА. ‘ЗА ОПСТАПАК

55 3

о каквој земл.и без живота, и врло мало познајемо суштаствени део свпх живих створова беланчевину. У осталом Дарвин прелази то и хоће само да дозна, како су од општпх предака постале међусобно блиско сродне биљке и животиње. Главна је чињеница у његовом истраживању, борба. ва оистанак. Живот дивљих животиња је борба за опстанак. Пуно напрезање свију њиховпх особина и силс нужно је , да се сама собом одрже и да се побрину за одржање својих младих. Могућност набавити храну при рђавом годишњем времену и чувати се од напада њихових најжешћих непријатеља то су први услови, како за одржање појединих особа (пндивидуа), тако иза целу Фелу. Тп услови упливишу на број особа каквога вида, а брижљиво посматрање свију околности олакгаава нам разумевање и до пзвесног степена разјашњавање онога, што нам на први поглед изгледа загонетно а то је безбројна множина особа у некојих Фела, док у других, њима сродних, врло их мало пма. То је стање постало борбом за опстанак. У ватреној борби мора неко пасти, бити прегажен, а тако исто неки се извуче из те борбе. Хексли прича, да је чнтао негде извештај о иовратку Француске војске с Москве. Уморни и јадни војници доспеше до једне велике реке, нреко које је један мост био , и преко кога ваљаше грдној француској војсци да прође, Пошто не беше никаква реда и сва војска деморалисана . то мора да је борба ужасна била. Сваки се је бринуо за се, хтео је први да прође и газио је своје другове немилосрдно. Писац тога извештаја јсдан од оних, који су сретно прошли приписује своје спашење особитом случају. У гунгули примети он једног јаког Француског кирасира, који је био умотан у широк огртач и нагло корачаше напред, овај га шчепа за један окрајак и непушташе га никако , и