Topola

554

ВОРВА ЗА ОПСТЛНАК

ако га је кирасир грдио, тукао а кад виде да ништа не помаже, он га најпосле стаде молити, јер рад њега не може да се сам спасе ал овај га опет не пушташе, док га најпосле кпраспр не пзвуче из гомиле. Тако је и у прпроди, свака Фела пма свој березпнскп мост, преко кога мора борбом с другима да се пробије. Кад погледамо на постање животпња , које сад на нашој земљи живе, впдећемо. да се у животињском свету много впше јаја носи но што се излеже, безбројно више клица производи, но што се развија, а у бил.ака више се производп семења и цветног праха но што се развпје. Осим тога угине још у зачећу безбројно много жпвотпња и биљака. Милионпма јаја , клпце . семена угине пре но што су се могле потпуно развнтп. Несу најмногобројнпје оне жпвотиње, које највпше јаја носе. Највпше је распрострта ледена тица, која је најмногобројнпја на морским обалама. На каменим острвпма јужно од Изланда употребљују је спротп рибарп место дрва, т. ј. гору је п та тпца носи годпшње саио једно јаје док међутим много ређп афрпчкп ноје носп 20. јаребица по 22 јаја годпшње леже веверица по нашим шумама коћп годпшње 3 7 младпх, дивља мачка 5 6 и прп свем том је прва чешћа од друге. У нижим жпвотињским редовима плодност је много већа. Пма риба у којпма је наћено 4,672.000 јаја. Кра.впца аФрпчких Термпта или бео мрав леже више дана једно за другпм по 60 јаја свакога мпнута. Пантљикаре могу имати до 1 мплнон јаја, па опет несу те животиње тако честе као друге мање плодне. У бпљака је број далеко већи. Једна једина Орхидеа даје годпшње 74 мплпона прашастпх семеннх зрнаца и при све.м том је ретка. Зампслимо, да се сва јаја излегу и да се сва семена од бњвака развију ! Лако је увпдети, шта бп бпло, кад прорачунамо цотомство само онлх биљака и животиња које се најспорије множе. Узмимо какву би.вку, која по-