Topola

556

БОРВА ЗА ОИСТАНАК

к.шце. Не може св нп израчунати колнко убија један је дини хладан дан у пролеће, кад биљке клијају и жнвотнњски је живот на ново у постању. Осим свега тога ваља се опоменути, да безброј јаја, зрна, плодова , би.љака и жнвотиња нама самима служп за храну. Много и гљиве сатру. Има тица којима су најмилија јаја од мравн , другима су онет тичија јаја најугодннја храна. Неизмерна множпна житног зрневља сатпре се у хлебу а осим тога много га оатиру бубе , рчкови и многе тице. Сваке године се поједе милионима тнчијнх , рибљих, корњачиннх јаја н разних плодова. Ко шко ’само јаја угину у ајвару, а колпко зрна грожђа муљањем ! Кад помислимо да шкодљнвости. којима нропадају јаја и плодови, несу једпаке за свз жпвотиње и биље, онда ћемо лако појмити, да множина гдекојнх бнљних или животигбокнх Фела не зависи само од броја јаја пли семена. Па н ако нам већнном несу познате те шкодљпвости, опет видимо, да се много внше јаја носи п клнца производн, но што се збиља развпја Један део од тога развнја се нотпуно, као што нам показује многи жнвот бнљака н жнвотиња у води и на суву, над земљом н у земљп. Па како стоји са тнм створовнма ? Јесу лп срећно прешлн све опасностп, које им прећаху још прерођаја? Шта опредељује њихове органнзације, њихов број и трајање жнвота ? Да бн на ова питања моглн одговорнти, морамо се опоменути једне старе реченнце, која је често рђаво разумевана. Годнне 1798 написао је један енглески свештеннк књижнцу, о растењу становнншгва на земљн. У тој кебнжици п другпм већпм његовнм делнма доказао је, да становннштво има ту особину да тако брзо расте, да пропрозвођење хране у најбол.ем случају не може на дуже ни местно да држи корак са растењем становннштва. Према овом морало би доћн време, у коме би впше људи