Topola

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

557

било рођено, но што се може одхранити т. ј. ако становнпштво не расте без препрека, јер две главне препреке стају на пут безусловном растењу. Те су препреке . прво, иреареке ири рађању, друго, уништење рођених. Под иревентивним препрекама разуме пнсац порок и уздржљивост. Друге су препреке с једне стране човечапске невоље, с друге стране велике катастроФе. којима угине на једанпут много људп, као н. пр. редња колере, куге, врућице даље ратови, побуне и рђаве жетве ; покрај тога још ваља узети и трусове земљнне поплаве, вулканске избацаје, буре на мору и земљи. Такве неприлпке , којима сваке године ма где на земљи пропада хиљадама одрасних људи у најбољнм годинама , а са њима пропадају читаве нерођене генерације, несу до душе у стању да саме стану на пут непрестаном- умножавању становништва, јер се статистички може доказати, да становништво прп свем том расте у земљама бар где се људство броји. Али сво три препреке укупно, невоља заједно са катастроФама, -- порок п уздржљивост неограничепо прече умножавање Енглески писац мисли дауздржљивостможе да надокнади порок и невољу. Он мисли даље, да само таковп људи ваља да се жене, који су у стању да издржавају жену п децу . а да не падају другима на терет. Дакле сувише рано не би се требало женити. То ће увек остати скромна жеља, па баш кад бп и закон то прописао не би се становништво на земљи снажило ни за једног човека. јер онака уздржљпвост, као што је енглески писац хоће, за масу је Физиолошка немогућност а силом одвајање човека и жене, противу природе је и води злочину. 0 правОхМ узроку с чега не може становништво да се сувише умножи, говориће.мо доцније. Прву чињеницу, т. ј. да становништво брже расте но производња храие , пренео је Дарвин на целу живу природу. Он је нашао, да то исто важи за биљке и животиње као и за човечанско друштво. Иема оумње,да свака