Topola

559

БОРВА ЗА ОПСТАНАВ

Разуме се, да није лако ту борбу приметити свуда а особито кад погледамо на природне лепоте, које у аама буде чуство мира тишнне у природи. При таком погледу ко ће да мисди на хиљаду црвпћа и инсеката које прогута славуј , пре но што нам запева своју дивну песму ? Запесен наш поглед пада на мирно и глатко море и језеро ал не види очајиу борбу риба, рака и безбројних нижих водених животиња. У мирној шуми и не оиажамо да се дрва и жбунови, маховине и друго биље боре за простор. кигпу, росу и за храну коју добивају из земље, заборављамо њихов труд да се боље рашире да се впше испну но њихове суседке. Са висине каквога брега уживамо живоппсни пзглед, ал покрај тога не сећамо се борбе у дољи, које воде мрави смравпма, ие пада нам на памет убијање и пљачкање буба и т. д. Ал најмање се пак на себе сећамо. Ко мисли на силну траву и друге биљчице које краве поједу, од којих пијемо млеко, једемо сир и месо ? Ко мисли на живот кеља, граха, кромпира, и т. д. што трошпмо као своју храну. Све животиње живе од других биљака и жпвотиња. Оне су тедна другој храна, без које не могу опстатн Али храна ннје једини узрок борбе, но је само један од првих узрока. Чеото се у животињском свету води крвава борба око женке. У време икрења боре се мушки сомови по вас дуги дан, крокодили тако исто, а у тој борби облећу риком женку, као индијанци што се окрећу кад играју своју ратну игру. Јелени се такође боре, и по некад се тако заплету својим роговима, да се не могу да размрсе, и на тај -начин угину од глади. По некад опет одјури стари јелен каквог млађег, који се је усудио да се приближи његовој љубимици. Тако одбијен јури у највећем трку преко брегова и ливада , преко шума и поља док од силна умора на месту не падне. Покрај хране то је највећа борба. Шилер право вели о природи ;