Topola

558

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

биљка и животпња при њпховом умножавању, удара на такве исте прелреке као и човечански род, Свака животиња илп биљка гладна је пошто је прешла први степен развића и потрошпла што је од родптеља добила (у јајету пли семену), п прва пм је брига, да нађу храну и да глад утоле. На некпм местима на земљи и у мору пма довољно хране, али на впше места мора се тек тражити. Пође лн пак млада жпвотпња да тражп храну, или каква бпљка да присвоји оно, што јој је потребно за живот, онда обоје наилазе на друге жпвотпње , на друго бпље, које на том пстом месту траже поту храну за свој жпвот. Ту је борба неизбежна, јер свако за се п своје тражп храну. На тај начнн развпја се труд п напрезање. лов и трчање, гоњење и бежање, хватање п измпцање. мучење и убијање, пужење и мотрење, нападање и побеђивање, једном речп, постаје борба за опстанак. Јерсвега тог утркпвахна уцена је оасганак. Брже од одузпмања хране убија одузпмање ваздуха, алп о ваздуху се мање боре жпвотпње, јер ваздуха има свуда довољно. Бпљке се више боре за ваздух. Хранс нема обпчно довољно на ономе месту за све оне бпљке и жпвотпње , које су се на томе месту родпле. Свако за се хоће да присвоји нађену храну да би одржало го жпвот и отуда постаје борба на жпвот и смрт, у истинп борба за опстанак илп ароиаст. Та борба нпје машта, нитп предпоставка, то је пстинпта, п има је допста у целој жпвој прпродп, она је суштаствена чпњеница жпвотињског п бпљног удружног жпвлЈвња п ми је можемо лако опазптп. На неким местима изгледа као да је нема т. ј. хране пма толпко, да је мирно могу органнзмп да деле међ собом, ал онп се у таком случају у томе пределу тако јако множе, да је за идуће генерацпје борба непзбежна, јер број њпхов тако нарасте, да храна пређе у пзобплл г , не достпже за тако велики број.