Topola

561

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

Те борбе, као у општо борбе за опстанак, пајжешће су код онпх организама, којп живе на истоме месту, а у исто време имају исте потребе , исту храну, исте наклоности а пзложене су пстим опасностима дакле код животпња једне исте или сродне Феле. Тако је и у биљака. Најсличнпје међу њима највише шкоде једна другој, јер су им s'Слови живота једнаки и свака одузима својоЈ сусетки колико је могуће више онога, што и њој треба. И ако је та борба најжешћа међу сличнима, опет је и међу несличнима врло велика. У гдекојим пределима, где има много биља, боље би гдекоје од њих напредовале да их нема тако много. Коров одузима житу и оељу многу храну и ако им није слпчан. Тако је п у животиња. Кад је лов на медведе издашан, онда нема много курјака, и обратно. Где падну густи облаци путнпчких скакаваца, ту нестаје днвљачи. Али и између сасвим несродних бића постоји свеза борбом за опстанак. Ко би рекао, да множина и лепота детелине зависи од броја мачака и совуљага ? У самој пак ствари тако је. Детелина не може да опстане без оса, јер осе, при сисању нектара , разносе оплодни прах с мушких на женске цветове. Другп инсекти не чине то код детелине. Дакле опстанак те траве детелине зависи од броја оса. Али пољски мишеви тамане осе. Они воле мед и с тога руше гњезда, у коЈима га осе гомилаЈу а према томе зависи опстанак оса од броја пољских мишева Пољским мишевима пак најжешћи су непријатељи сове и мачке. По томе Је и детелина боља код оних села, где има много мачака, но где их нема. Таквих примера има доста. Они нам показују, да не само да има борбе у животиња и биљака, но нам казују и даље следства истих с погледом на облик живе природе. Даље нам се намеће питање : ко побеђује у тој борби свију за све? Шта опредељује победу и шта бива од сретних победилаца ?