Topola

562

БОРВА ЗА ОПСТАНАК

Да би на ова питања одговорили , ваља нам се сетити оне старе чпњенице: да су сва жива створења различна. Сваки зна и признаје, да једно Јаје није једнако с другим; да ниједан лист није склопљен као други, још мање да је дете потпуно слично своме родитељу или браћи и сестрама. Али кад запитамо, у чему се састоји та особна разлика, онда често иема тачна одговора. Сад се тек почело научно истраживање Финијих знакова особног различја, а досад је тражена разлика само у Фела и већих група животињских и бпљних. Лаплантци имају читаве чопоре северних јелена , у којима чопорима има стотинама, и они при свем том познају сваког јелена појединце, шта више сваки има своје име. Уlине се је сам томе чудпо , ал пошто Уlаплантцп готово рећп живе и умиру са својим јеленима, и пошто питоми јелени јако одступају у боји један према другоме, то није ни толико чудновато њихово распознавање. Животиње умеју боље да разликују од човека. Кад узмемо једног мрава из каквог великог мравпњака . па га пренесемо у други, онда становници истога најпре попипају новака, па чим га упознају као сгранца, на мах га раздеру на комаде. Чувамо ли каквог мрава у собп подуже времена, те га онда метнемо близу његовог мравињака, он не уме у први мах да нађе пут у свој мравпњак. Десили се, да који становник наиђе на њ, то га најпре опппа, па кад га упозна као свога, онда га одведе у стан. Ако је више мрави после собног затвора пуштено , онда по сваког дође по један друг, пошто је први одведен. Према овоме, мрави мора да имају знаке, по којима се споразумевају, или су тако различни међу собом, да се познају као и људи. Таква посматрања сведоче различност органпзама, па и најсличнијих. Како се те особне разлике стварају, не зна се, али већина, по свој прилици, неједнакошћу животних услова. Нема два сгвора, која се развијају иод пот-