Topola

565

ВОРБА. ЗА ОПСТАНАК

вајда животињи од очију у каквој са свим мрачној пећнни ? Они се сакрију испод коже и смањују се с колена на колено, док их најпосле са свим нестане, или постану мајушни остатци од пређашњих добро развијених очију. У место тога развију се друге корисне особине у таквнх жпвотиња, н. пр. развије се добро чуло шшања. Бубе са маленим очима а осетљпвим сежцпма боље пролазе у помрчини , но оне с већим очима и обпчним сежњацима. Дакле арема околностима , условима за живот и т. д. корисно може поотати некорисним и шкодљивим, а тако исто и обратно. Наследством су међу собом сличне све животиње једнога стабла, све биљке једне Фамилије , јер њиме се измећу најмлађе особе на своје опште претке, У исто време особних разлпка постају сва бнћа међу собом несличнија. Та узајамност т. ј. с једне стране наклоност свију животиња и биљака да постају наслеђем подобни својим претцима, а с друге стране наклоност свију, да навикавањем на неједнаке спољне одношаје у борби за опстанак иостају неслични међу собом дакле та узајамност и јесте што опредељује различност живих створова, њихову органпзацију, њихов број и трајање живота. Природно гајвње је језгро те узајмности , која корнсно одржава и усавршује. Њен се уплив распростире на све живо. При опредељавању савршеног ваља нам запамтити, да оно што је у својој Фели савршено, савршено Је у опште. Мушица је у њеној Фели тако исто савршена као и човек. Ми стављамо човека с тога на врх свију организама, јер ни једног нема који је имао толико одличја у себи као он. Свако живо створење је у једном ма ком обзиру одличније од других, и тиме се може бескрајно усавршавати и природним гајењем добијати увек нова одличја. То је усавршавање истинито. Кратка повесница човечијег рода ноказује нам усавршавање.