Topola

Још један принции истиче непосредно из нове науке, Свака биљка и животиња гледа да одржи иди поотигне равнотежу са другим телима, т. ј., она хоће да жнвишто је могуће пријатније. Тај принцип обухвата и поделу рада Опстанак је само могућан, кад све особе, као и њпхови сопствени органи, не врше једно исто. Још нам ваља да напоменемо неколико најважнијих резултага , које има људско друштво од борбе за опстанак Сад разумемо зашто је немогуће сувншно умножавање становништва, јер смо видели у целој природи, да живот једнога зависи од смрти другога. То важи и за нас. Кад у каквом пределу или држави становништво тако нарасте, да храна впше не достиже, онда за неко време престаје растење. Томе престајању не мора бити узрок глад, која смрћу десеткује становништво, но може се помоћи исељавањем или увозом хране са стране. Али то нпје могућно за целу земљу, јер ту се не може иомоћи исељавањем и увозом хране, но ту смрт влада док не рашчисти и не остави толико, за колико хране достаје. Иа место угинулих генерација, долазе друге боље, док. опет не дође време, где сразмера између становништва и хране није повољна. Тад смрт опет регулише ту сразмеру и тако иде једнако, кад год се укаже потреба. У свакој такој борби између смртн п живота нзмеђу хране п становннштва подлеже смрти што је горе, а боље, способније за живот, остаје. Далеко бп нас одвело, кад би још изближе хтелп да определпмо борбу за опстанак у човечпјем друштву. Довољно је знатп, да је има и код других жпвотиња и да човек тако се исто борп, као и друге животиње и и бпљке. И он је од колевке до гроба у борби за станак.

566

ВОРБА ЗА ОПСТАНАК